Insulinska koma terapija
2 min čitanja
Foto: rferl
Insulinska koma terapija i terapija u dubokom snu godinama su korišćeni na pacijentima u psihijatrijskim bolnicama, čak iako nikada nije bilo dokaza da daju pozitivne rezultate.
Bolje da učinite nešto, nego da priznat da ne znate ništa. Time su se vodili lekari tokom ranog razvoja psihijatrije, naročito ilustrujući slabo zapamćen postupak lečenja insulinskom komom. To je bio prvobitan način lečenja shizofrenije od tridesetih do šezdesetih godina prošlog veka. Smatralo se da insulinska koma redukuje simptome poput anksioznosti, napetosti, straha, razdražljivosti, neprijatnosti, ushićenja, sumanutih ideja, halucinacija.
Kao i terapija električnom stujom, insulinska koma bila je primer medicinskog pristupa koji je smatrao da su psihijatrijske bolest primarni biološki poremećaj. Dok elektrokonvulzivna terapija nije pokazala pozitivne terapijske efekte, koristila se terapija insulinskom komom koja nikada jasno nije dala pozitivne terapijske efekte.
Insulinska koma je izašla iz „mode“ otkrivanjem nove grupe lekova, antipsihotika!
Terpaija insulinskom komom zasnivala se na pretpotstavci da je tako pacijente moguće izvući iz aktivne faze bolesti. Terapija je tako trajala nedeljama pa i mesecima, a pacijenti su svakodnevno primali injekcije insulina koji ih je uvodio u stanje slično komi tokom sat vremena ili dok medicinsko osoblje ne primeni injekciju glukoze. Doziranje insulina povećavano je svakog dana sve dok doktori ne procene da su pacijenti pod maksimalnom terapijom. Proces je ponavljan iznova i iznova sve dok pacijent ne doživi od 30 do 50 koma. Uobičajeni neželjeni efekti bili su gojaznost, oštećenje mozga, ponekad i smrt. Moderna medicina procenjuje da je smrtnost bila 1%, a pacijenti su rizikovali i ozbiljno oštećenje mozga.
Ali i posle pronalaska antipsihotika šezdesetih godina prošlog veka, neki lekari nisu napustili teoriju o uklanjanju psihotičnih fenomena putem sna. Izvođeni su terapijski postupci visokim dozama barbiturata koji su pacijenta uvodili u san tokom nekoliko dana. Otkriveni su sredinom osamdesetih godina kada je 24 pacijenta preminulo nakon ovog postupka.
