Istorija optičkog mikroskopa

2 min read
istorija optičkog mikroskopa

Foto: artsci.case

Istorija optičkog mikroskopa stara je skoro 800 godina.

Koncept uvećanja odavno je poznat. Još 1267. godine engleski filozof Roger Bacon zapisao je: “Možemo da izbrojimo najmanje čestice prašine i peska zbog veličine ugla pod kojim se mogu videti”.

Prvi put mikroskop je opisan na crtežu iz 1961. godine u Holandiji. Na njemu se jasno vidi mikroskop sa okularom i objektivnim sočivom. Prvi modeli pravljeni su od drveta i kartona i oblagani su uglačanom ribljom kožom. Postali su sve popularniji tokom XVII veka. Istog stoleća Huk je objavio knjigu pod nazivom “Mikrografija”, koja je prikazala širok spektar mogućnosti mikroskopa (snimke buva, vaši, koprive…). U ovoj knjizi pojavljuje se i termin “ćelija”. Zatim su počeli da se prave mikroskopi veličine poštanske marke koji su imali mogućnost da prikažu detalje veličine 0,7 mikrona.

istorija optičkog mikroskopa
Mikroskop veličine poštanske marke – Foto: cdn.britannica

Jednostavni mikroskopi koji su koristili pojedinačna sočiva mogli su da stvaraju detaljne slike. Ipak, proizvodili su i lažne boje zbog zbog hromatske aberacije u kojoj različite tlasne dužine nisu dolazile u isti fokus. Ovaj fenomen je bio još intenzivniji u složenim mikroskopima. Iako su složeni mikroskopi bili lep predmet koji su svojim vlasnicima davali statusni položaj, stvarali su slike lošeg kvaliteta.

istorija optičkog mikroskopa
Složeni mikroskop iz XVII veka – Foto: cdn.britannica

Tokom XIX veka uz razvoj optičkih naočara nastavlja se i dalji razvoj mikroskopa. Značajna poboljšanja uvedena su razumevanjem geometrijske optike formiranja slike. Koncept bezbojnog mikroskopskog objektiva konačno je uveden 1791. godine. Fiziku konstrukcije sočiva proučavao je nemački fizičar Ernst Abbe. On je 1886. godine uveo apohromatski sistem sočiva koji je davao još bolji kvalitet slike od ahromatskih sočiva. Svetlosni mikroskopi koji su proizvedeni u poslednjem kvartalu XIX veka dostigli su efikasne okvire optičkog mikroskopa. Naredni instrumenti, poput fazno-kontrastnih mikroskopa, interferencionih mikroskopa i konfokalnih mikroskopa, rešili su specifične probleme koji su se pojavili tokom ispitivanja pojedinih materija, kao što je živa ćelija.

Srodni tekstovi

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Copyright © All rights reserved. | Newsphere by AF themes.
Скочи на траку са алаткама