Intraokularni pritisak

3 min čitanja
intraokularni-pritisak

Intraokularni pritisak predstavlja rezultat između produkcije očne vodice iz cilijarnog tela i njene eliminacije preko Schlemmovog kanala, kao i između elastičnosti spoljašnjeg omotača očne jabučice i pritiska koji njen sadržaj vrši na unutrašnju površinu njenih zidova. U normalnim uslovima ovaj pritisak iznosi 1,5-3 kPa. Ukoliko postoje veće vrednosti, onda je to intraokularna hipertenzija ili hipertonija, a ukoliko su manje, reč je o intraokularnoj hipotenziji ili hipotoniji.

Za određivanje vrednosti intraokularnog pritiska koristi se digitalna i instrumentalna metoda. Pri digitalnom pregledu, pacijentu kažemo da pogleda na dole, a ispitivač oba svoja kažiprsta stavlja na jednu očnu jabučicu, odnosno kožu gornjih kapaka, vršeći naizmenično pritisak jednim i drugim kažiprstom. U normalnim uslovima pod prstima se oseća laka fluktuacija, a ukoliko je pritisak povećan zidovi su zategnuti i očna jabučica je tvrđa. Obrnuto, ukoliko postoji hipotenzija onda je oko mekse, manje zategnuto, a fluktuacije jače izražene. Da bi se digitalni metod merenja pravilno izveo, potrebno je da bolesnik gleda prema dole, ali ne da zatvori oči, jer pri zatvaranju očnih kapaka jabučica usled sinergizma jabučica ide prema gore.

Instrumentalno merenje intraokularnog pritiska vrsi se tonometrima. Svi tonometri se dele na impresione i aplancione. Kod impresionih dolazi do impresije jednog dela rožnjače, dok aplanacioni izazivaju aplanaciju samo onog dela rožnjače na koji se vrši pritisak tonometrom. Od impresionih treba istaći Šijecov tonometar. Merenje se izvodi tako što se pacijentu tri puta kapne po kap anestezije u razmaku od 1m. Od anestetičkih sredstava ne treba koristiti ona koja šire zenicu, kao što je kokain, jer to može dovesti do povećanja intraokularnog pritiska. Zbog toga se obično primenjuje 0,5% tetrakain.

Šijecov tonometar – Foto: amazon

Nakon što je izvršena anestezija, pritisak se meri dok je bolesnik u ležećem položaju. Tonometar se postavlja na rožnjaču i očitava se do koje se crte kazaljka pomerila. U tom momentu je važno znati da kazaljka potpuno ne miruje, već postoje male oscilacije koje su sinhorne sa otkucajima srca, odnosno prilivom krvi u očnu jabučicu u toku sistole. Iz priložene tabele se očita koliko kPa odgovara pomeranju kazaljke pod određenim opterećenjem. Prilikom ovog merenja bolesnik ne sme da pomera oči, jer vrednosti neće biti tačne, a može doći i do erozija na rožnjači. Zbog toga kažemo bolesniku da fiksira pogled na jednu tačku na tavanici.

Od aplanacionih tonometara najviše se koristi Goldmanov tonometar koji se montira na biomikroskop. Merenje se izvodi tako što bolesnik sedi ispred biomikroskopa. Izvrši se anestezija i rožnjača i vežnjača se oboje fluorescinom. Tada bolesnik stavi bradu da oslonac biomikroskopa, za osvetljenje se koristi plavi filtar. Pritisak se očitava na valjku koji se rotira. Pri posmatranju kroz biomikroskop vide se polukrugovi, rotiranjem ovog valjaka, ovi polukrugovi koji su prvobitno odvojeni počinju se dodirivati unutrašnjim ivicama. U tom momentu se na valjku vidi vrednost i.o. pritiska. Merenje aplanacionim tonometrom daje preciznije rezultate.

Srodni tekstovi

strabizam 2 min čitanja
heterohromija 1 min čitanja

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

Možda ste propustili

ekg-blok-leve-grane 2 min čitanja
terapija-impotencije 2 min čitanja
intraokularni-pritisak 3 min čitanja
Copyright © All rights reserved. | Newsphere by AF themes.