Ketogena dijeta: sve što niste znali

Ketogena dijeta je poseban režim ishrane osmišljen da pomogne deci sa epilepsijom koja ne reaguju adekvatno na antiepileptične lekove. Istraživanja su pokazala da ova dijeta može da smanji učestalost i intenzitet epileptičnih napada.

Tipična ketogena dijeta se sastoji od visokog udela masti, adekvatnog udela proteina i malog udela ugljenih-hidrata. Ketogena dijeta obezbeđuje male količine voća i povrća i mlečnih proizvoda, dok su druge namirnice koje sadrže ugljene-hidrate ograničene ili isključene. Ishrana se pažljivo izračunava za svako dete pojedinačno i zavisi od njegovog uzrasta, rasta i nivoa aktivnosti.

U obzir dolazi posebno skrobno povrće kao što je krompir, tikvica, manioka, bundeva, jam, paštrnjak i mahunarke uključujući grašak, pasulj i sočivo.

Ketogena dijeta u praksi

Ova dijeta ima za cilj da oponaša efekat posta, nakon što je uočeno da to može smanjiti napade kod nekih pacijenata. Kada postimo ili jedemo ketogenu dijetu, naša tela koriste masti umesto ugljenih-hidrata kao glavni izvor energije, proizvodeći ketone. Iako se pokazalo da je ketogena dijeta korisna u smanjenju napada kod nekih pacijenata, tačan način na koji ovo funkcioniše nije poznat.

Kada osoba konzumira uobičajenu ishranu, hranljive materije se konvertuju u glukozu, koja se zatim transportuje u telu i koristi različitim ćelijama kao glavni izvor energije. Mozak se obično oslanja na glukozu kao izvor energije, ali kada je dostupno premalo ugljenih-hidrata, jetra prerađuje masti da bi mozgu obezbedila energiju u obliku masnih kiselina i ketonskih tela. Povećani nivo ketonskih tela u krvi naziva se ketoza i nekoliko studija je pokazalo da je ketogena dijeta povezana sa smanjenjem učestalosti napada kod dece sa epilepsijom koju je teško kontrolisati lekovima.

Ketogena dijeta sadrži adekvatne količine proteina za rast i reparaciju tela. Ukupne kalorije u ishrani su takođe dovoljne za održavanje zdrave telesne mase za određenu starosnu dob i visinu deteta.

U klasičnoj ketogenoj ishrani, odnos masti prema ugljenim-hidratima i proteinima zajedno je 4:1. Primeri hrane sa visokim sadržajem masti su puter, pavlaka, svinjska mast, maslinovo ulje i pačja mast, a primeri namirnica sa visokim sadržajem ugljenih-hidrata koje treba izbegavati uključuju žitarice, hleb, testeninu, šećer, skrobno voće.

Oprez!

Uvođenje ovog režima ishrane je ozbiljna odluka pre svega roditelja, koji će sa medicinskim timom biti upoznati o svim njenim pojedinostima. Po primeni ovakve ishrane preporučuju se različite laboratorijske pretrage, te je saradnja sa lekarom od ključne važnosti.

Redakcija sajta