Klasifikacija krezubosti (Kenedijeva klasifikacija)

Krezubost (partial edentulous) se ne definiše kao bolest, već kao stanje nastalo gubitkom stalnih zuba u zubnim nizovima gornje i donje vilice, do čega je došlo zbog oboljenja zuba ili njegovog potpornog aparata, vilične kosti kao i drugih mekih i čvrstih tkiva usne duplje. Povrede lica i vilica, ali i poremećaji u razvoju, takođe dovode do nastanka krezubosti.

Rešavanje pitanja krezubosti je još u antičkom periodu izazivalo interesovanje mnogih, te je stoga logičan sled nastanak veoma velikog broja podela krezubosti na osnovu različitih kriterijuma.  Klinički su ipak najznačajnije podele na osnovu topografskih odnosa zuba i bezubih polja i međusobnih odnosa preostalih zuba u gornjoj i donjoj vilici.

Topografska klasifikacija krezubosti

Osnovu topografske klasifikacije predstavlja odnos preostalih zuba i bezubih polja jedne vilice. Može se dalje podeliti na maksimalnu (suptotalnu), prosečnu i minimalnu krezubost. Suptotalnu krezubost karakteriše prisustvo maksimalno 4 zuba u vilici a može se podeliti na osnovu topografije i funkcionalnosti. Minimalna krezubost obuhvata slučajeve kada u zubnom nizu nedostaju jedan, dva ili tri zuba jedan do drugoga. Najinteresantnija je podela prosečne krezubosti koja obuhvata slučajeve gubitka manje od 75% zuba. Da bismo lakše razumeli klasifikaciju prosečne krezubosti, neophodno je prvo definisati nekoliko osnovnih oblika iste.

Prekinuti zubni niz predstavlja nedostatak jednog ili više zuba u zubnom nizu, kada je bezubo polje sa obe strane ograničeno preostalim zubima.

Višestruko prekinuti zubni niz predstavlja nedostatak jednog ili više zuba u zubnom nizu, ali na više različitih mesta.

Skraćeni zubni niz predstavlja nedostatak jednog ili više zuba koji se nalaze na kraju zubnog niza. U ovom slučaju bezubo polje nije sa obe strane ograničeno zubima, kao što je to slučaj kod prekinutog zubnog niza. Klinički razlikujemo jednostrano i obostrano skraćeni zubni niz.

Kombinacija prekinutog i skraćenog zubnog niza predstavlja, kao što joj i sam naziv kaže, situaciju u kojoj je sa jedne strane zubni niz skraćen, a sa druge prekinut, odnosno prisustvo i skraćenog i prekinutog zubnog niza u jednoj vilici.

Klinički, načešće korištena klasifikacija prosečne krezubosti je ona koju je još 1925. godine postavio Kenedi, a deli krezubost u četiri osnovne klase:

• Klasa I – krezubost sa obostrano skraćenim zubnim nizom
• Klasa II – krezubost sa jednostrano skraćenim zubnim nizom
• Klasa III – jednostano ili obostrano prekinut zubni niz u bočnoj regiji
• Klasa IV – prekinut zubni niz u frontalnoj regiji.

Kenedijeva klasifikacija takođe ima i nekoliko potklasa koja definišu dodatna bezuba polja zubnog niza, te tako razlikujemo:

• Potklasa I – grupa preostalih zuba je prekinuta sa još jednim bezubim poljem
• Potklasa II – grupa preostalih zuba je prekinuta sa još dva bezuba polja
• Potklasa III – grupa preostalih zuba je prekinuta sa još tri ili više bezubih polja.

Vremenom su kliničari uvideli da je ponekad teško primeniti ovu klasifikaciju, te je Eplhejt 1954. godine dodao osam pravila za tumačenje Kenedijeve klasifikacije:

• Pravilo 1 – klasifikacija krezubosti se vrši tek nakon predprotetske pripreme koja uključuje i ekstrakciju zuba
• Pravilo 2 – ako treći molar nedostaje i ne planira se nadoknaditi – ne uključuje se u razmatranje
• Pravilo 3 – ako treći molar postoji i planira se njegovo uključivanje kao nosača protetskog rada – uključuje se u razmatranje
• Pravilo 4 – ako drugi molar nedostaje i ne planira se nadoknaditi – ne uključuje se u razmatranje
• Pravilo 5 – klasu definiše najdistalnije bezubo polje
• Pravilo 6 – bezuba polja koja ne definišu klasu definišu potklasu
• Pravilo 7 – ne razmatra se veličina nego samo broj bezubih polja koja definišu potklasu
• Pravilo 8 – klasa IV nema potklasu.