Koronarna cirkulacija

Koronarna cirkulacija ima posebnu ulogu u snabdevanju miokarda krvlju, a samim tim kiseonikom i energetskim materijama.

Koronarna cirkulacija ima posebne funkcionalne karakteristike i prilično se razlikuje od ostalih krvnih sudova, arterija. Koronarne arterije su prve bočne grane aorte. Opisuju se leva i desna koronarna arterija. Desna ishranjuje desno srce i donji zid leve komore srca. Leva koronarna arterija se neposredno posle odvajanja od aorte deli na prednju descedentnu granu, koja vaskularizuje prednji i bočni zid leve komore i prednju polovinu interventrikularnog sepruma, i cirkumfleksnu granu koja ishranjuje levu pretkomoru i zadnji zid leve komore.

Anastomoze koronarnih krvnih sudova su veoma oskudne. Ove arterije se nalaze subepikardno, a njihovi ogranci pod pravim uglom penetriraju miokard. Ti ogranci se zatim spajaju u sebendokardne vene. Tokom kontrakcije miokarda u sistoli nastaje kompresija na krvne sudove, te se iz tog razloga snabdevanje miokarda kiseonikom odvija tokom dijastole, odnosno kada izostaje pritisak na krvne sudove. To je jedna od razlika u odnosu na arterije sistemske i plućne cirklacije.

Ukoliko je u zid koronarnih arterija inkorporiran aterom, one gube sposobnost dilatacije i postaju rigidne.

Tokom povećanja potreba srca za krvlju i kiseonikom, koronarni krvni sudovi obezbeđuju povećan protok vazodilatacijom. Ukoliko je u zid koronarnih arterija inkorporiran aterom, one gube sposobnost dilatacije i postaju rigidne. To je osnov za nastanak koronarne bolesti srce, odnosno koronarne insuficijencije.