Kreatin u našem telu

Kreatin je jedan od najpopularnijih suplemenata kada je u pitanju povećanje mišićne mase i unapređenje sportskih performansi. Istraživanja pokazuju da 45-75% sportista i rekreativaca koristi kreatin.

1832. godine francusku naučnik Michel Eugene Chevreul uspešno je izolovao ovaj suplement iz goveđeg mesa. Već tada je uočeno da se ovaj molekul veoma često sreće u telu sisara i dobija se od aminokiselina arginina, metionina i glicina. U najvećoj količini se sintetiše u jetri, mada u manjoj meri i u bubrezima i pankreasu.

Prema saznanjima, muškarac od 70 kilograma telesne mase, prosečne građe, ima oko 120 grama kreatina skladištenog u telu, bez primene suplementacije. Od toga, 90-95% kreatina lokalizovano je u mišićnim ćelijama u kojima se koristi za dobijanje energije. Preostalih 5-10% ove materije nalazi se u drugim ćelijama širom tela uključujući i mozak. I dok telo proizvodi 1 do 2 grama kreatina dnevno, takođe možemo da ga unesemo iz hrane ili suplemenata.

Crveno meso i riba imaju visok nivo kreatina, odnosno mišićno tkivo životinja, baš kao što je i situacija kod ljudskog tela. Na primer, pola kilograma govedine sadrži 1-2 grama kreatina. Procenjuje se da polovinu količine kreatina iz hrane na dnevnom nivou unosimo upravo iz mesa. S obzirom da vegetarijanci i vegani ne jedu meso, oni obično imaju manju količinu kreatina u organizmu. Iako telo sintetiše 1 do 2 grama kreatina dnevno, ono ga se i oslobađa u količini od 2 grama u vidu kreatinina. Načelno, ako ne jedete meso i ne koristite suplemente, telo će vremenom postati deficitno sa količinom kreatina, što će se odraziti na sportske performanse.

Kreatin u ulozi mišićne kontrakcije

Kontrakcija mišića zahteva upotrebu energije koja se dobija razhradnjom ATP-a (adenozin-tri-fosfat). Količina Atp-a u mišićima je vrlo niska, primera radi, može da generiše energiju u trajanju od jedne sekunde. Nakon razgradnje ovog molekula nastaje ADP (adenozin-di-fosfat), koji ne može da se koristi za dalje dobijanje energije. Da bi ponovo nastao molekul ATP-a, neophodna je fosforilacija sa jednom fosfatnom grupom. Upravo tada kreatin stupa na scenu.

Kreatin se zapravo u telu nalazi u obliku kreatin-fosfata, koji služi kao donor forfatne grupe neophodne za fosforilaciju ADP-a i nastanak ATP-a. Na taj način, uz učešće kreatina, obezbeđuje se energija za rad od oko 20 sekundi.

Da ponovimo sve korak po korak. Kreatin se u organizam unosi u vidu hrane bogate mesom ili suplementima. Zatim se u mišićima skladišti u vidu kreatin-fosfata. Kao donor te fosfatne grupe obezbeđuje fosforilaciju ADP-a u ATP i tako mišići imaju sposobnost da rade duže uz manji zamor.