Mogu li društvene mreže da utiču na psihičko zdravlje?

3 min čitanja
psihicko-zdravlje-moja-medicina

Uticaj društvenih mreža na psihičko, pa i fizičko zdravlje njihovih korisnika tema je o kojoj ne prestaje da se govori poslednjih nekoliko godina. Upravo na društvenim mrežama sve je više korisnika koji javno govore o njihovom negativnom uticaju na psihu, naročito osetljivih kategorija i mlađe populacije. Ipak, načini na koje društvene mreže utiču na psihičko zdravlje svojih korisnika mnogo su suptilniji i podmukliji, a razlozi njihovog ovakvog uticaja leže u konceptu bombardovanja stalno novim sadržajem.

Kada korišćenje društvenih mreža postaje štetno?

Iako često pominjane u negativnoj konotaciji, društvene mreže su sjajan koncept internet prostora u kome se njihovi korisnici mogu povezati bez obzira gde se nalazili u tom trenutku, sa mogućnošču da sa svojim prijatelljima dele interesovanja i međusobno upoznaju različite aspekte života. Korišćenje društvenih mreža postaje štetno onda kada korisnici njihov sadržaj doživljavaju kao jedini istinit.

Naime, na društvenim mrežama dele se najblistaviji trenuci u životu i najbolje fotografije. Na ovaj način korisnici, hteli to ili ne, prikazuju i konzumiraju bajkoviti privid života koji često nema mnogo dodirnih tačaka sa realnošću. Osetljive kategorije korisnika, u koje prvenstveno spadaju mlađe generacije, nisu uvek sposobne da naprave ovu razliku, pa gledajući savršene društvene mreže postaju ogorčeni svojim „nesavršenim“ životom.

psihičko zdravlje

Na ovaj način se razvijaju poremećaji ishrane, kako bi se postigla savršena forma sa Instragrama, raste nezadovoljstvo životom u kome korisnik ne može da priušti ekskluzivna putovanja ili ekstravagantne noćne provode ili se jednostavno izaziva opsesija online predstavom sopstvenog života.

Sve ovo zajedno može izazvati promene u ponašanju i razvijanje depresije i anksioznosti.

Osim psiholoških, simptomi depresije mogu biti i organski

Koncept društvenih mreža zasniva se na tome da one iz sekunde u sekund korisnicima nude nove sadržaje i informacije u realnom vremenu. Ovo dovodi do prekomerne upotrebe društvenih mreža zbog vrste anksioznosti koja je dobila kolokvijalni naziv „FOMO“ (fear of missing out) – straha od propuštanja nečeg bitnog.

Uz to, konstantna izloženost takvoj dinamici, uz mogućnost da korisnici za deljenje svog sadržaja dobiju satisfakciju u vidu lajkova i komentara, u mozgu izaziva pravu hormonsku eksploziju dopamina i serotonina.

Ovakva vrsta ushićenja je kratkotrajna, ali se stalno ponavlja. Kada se rezerve hormona u mozgu isprazne, potrebno je određeno vreme da bi se ponovo napunile, i to je trenutak kada se simptomi depresije ispoljavaju kod korisnika. Kada se na organskom nivou ispolji depresija, simptomi mogu biti nedostatak sna, bezvoljnost i razdražljivost.

U tim situacijama korisnici društvenih mreža postaju pacijenti kojima se preporučuje da se obrate psihologu, psihijatru i neurologu. Ovi lekari specijalisti u mogućnosti su da odgovarajućim analizama i terapijama pomognu pacijentima da povrate normalan hormonalni balans i vrate se normalnom životu.

Naravno, terapija će podrazumevati i ograničenje upotrebe društvenih mreža, pa i njihovo potpuno isključivanje iz svakodnevice, kako bi se izbegli „okidači“ koji utiču na raspoloženje korisnika i njihov hormonalni balans.

Neurološki pregled će u ovom slučaju podrazumevati analizu finkcije mozga i utvrđivanje kako izloženost velikim količinama hormona utiče na njegovu normalnu funkciju. Iako neurolog nije prvi specijalista koga pacijenti posete kada primete da se u njihovom ponašanju razvijaju simptomi depresije, to bi definitivno trebao biti, kako bi se na samom početku lečenja isključili ili dijagnostifikovali organski uzroci pojave ove psihičke bolesti.

Autor

Srodni tekstovi

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

Copyright © All rights reserved. | Newsphere by AF themes.