Šta je biološko oružje?

3 min čitanja
sta-je-biolosko-oruzje

Foto: allyouneedisbiology

Biološko oružje su mikroorganizmi poput virusa, bakretija, gljivica pa čak i toksina, koji se proizvode i s namerom oslobađaju u cilju nastanka bolesti, pa čak i smrti kod ljudi, životinja i biljaka.

Tokom ratovanja, bolesti su bile odgovorne za više smrtnih slučajeva nego sva korišćena borbena oružja zajedno. Biološko oružje, kao i hemijsko, radiološko i nuklearno oružje, namenjena su masovnom uništenju, iako to nije u potpunosti slučaj sa biološkim oružjem. Smrtonosno biološko oružje može da izazove smrt, ali ne može da masovno uništi infrastrukturu ili zgrade. Zbog potencijala da izazove masovne pandemije koje je teško kontrolosati, većina zemalja složila se da zabrani ovakav vid oružanih sukoba.

Biološki ratni agensi se značajno razlikuju po vrsti mikroorganizma ili toksina koji se koristi u sistemu naoružanja, smrtonosnosti, infektivnosti, dužini inkubacije, stabilnosti i sposobnosti da se leče postojećim vakcinama i lekovima. Postoji nekoliko različitih kategorija mikroorganizama koji bi mogli da se koriste tokom ratovanja:

  • bakterije – jednoćelijski organizmi koji koji uzrokuju antraks, brucelozu, tularemiju, kugu
  • virusi – intracelularni paraziti, oko 100 puta manji od makterija koji mogu da uzrokuju encefalitis
  • gljivice – mikrobi koji mogu da se iskoriste za razvoj bolesti pirinča, žitarica, plamenjače
  • toksini – materije koje se koriste ekstrakcijom iz zmija, insekata, pauka, biljaka, bakterija, gljiva

Biološko oružje i potencijali

Da bi neki agens bio kandidat za upotrebu kao oružje, potrebno je da ima određena svojstva poput karakteristične stope smrtnosti, potencijala da onesposobi protivnika, infektivnosti. Među tim kandidatima kao vrlo verovatni često se navode toksin ricin, toksin B stafilokoka, botulinski toksin, T2 mikrotoksin, infektivni agensi koji uzrokuju antraks, brucelozu, koleru, kugu, Q groznicu, velike boginje.

Šta je biološko oružje
Foto: emedicinehealth

Većina infektivnih agensa do danas je planirana za napad u obliku aerosola, koji se najbrže prenose i zahvataju respiratoeni sistem. Iz tog razloga, dobra zaštita je upotreba gas maske opremljene filterima koji blokiraju bakterije, viruse i spore veće od jednog mikrona. Bitno mesto u zaštiti zauzimaju i posebna odeća, čizme, rukavice koji sprečavaju kontaminaciju rana ili otvorenih preloma.

Sistemi za isporuku biološkog oružja mogu da imaju različite oblike. Dosadašnji programi su kontruisali projektile, bombe, ručne bombe i rakete za isporuku biološkog oružja. Dizajnirani su i rezervoari sa sistemom prskanje koji mogu da se ugrade u avione, automobile, kamione i čamce, čak i sprejevi, četke i aparatura za ubrizgavanje, kao i sredstva za kontaminaciju hrane i odeće.

Ovakve napade teško je odmah otkriti, jeftini su pa su često korišćeni od strane manjih grupa ljudi. 1925. godine mnogobrojne države su potpisale Ženevski protokol kojim se obavezuju da neće koristiti biološko oružje u ratnim situacijama. Nadajmo se da će ovaj protokol i poštovati.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

Copyright © All rights reserved. | Newsphere by AF themes.