Nuklearne probe i posledice na čovečanstvo

3 min čitanja
nuklearne-probe-i-posledice-na-covecanstvo

Foto: youtube

Nuklearne probe su obeležile drugu polovinu XX veka. Zapravo, toliko su bile intenzivne da su uterivale stah u kosti.

Nakon primene atomskih bombi na Japanske gradove, Hirošimu i Nagasaki, i nakon okončanja Drugog svetskg rata 1945. godine, velike vojne sile sveta su težile dodatnom naoružanju. Krajem čerdesetih godina prošlog veka, Sjedinjene Američke Države su otpočele testiranje nuklearnog naoružanja. Kao odredište svojih eksperimenata izabrali su atole Bikina. Lokalno stanovništvo je pri tom iseljeno na ostrva susednih atola.

U središtu koje okružuje 23 ostrva ovog atola, izvođeni su vojni eksperimenti. Pre svega cilj je bio ispitati dejstva atomskih bombi na vodene ratne objekte, brodove i podmornice. Eksperimenti su privukli veliku pažnju javnosti i događaji su prenošeni na malim ekranima. S obzirom da je rezultat testiranja bio nezadovoljavajući, a uz to ne treba zaboraviti činjenicu da se radioaktivnost značajno povećala, eksperimenti su na neko vreme obustavljeni.

nuklearne-probe-i-posledice-na-covecanstvo
Foto: researchgate

Međutim nekoliko godina posle toga naučnici dolaze na ideju da naprave novo nuklearno naoružanje, hidrogenske bombe ili H bombe. Za razliku od atomskih, koje efekat ostvaruju cepanjem jezgra atoma, fisijom, nove bombe deluju fuzijom, posredstvom vodonika kojeg u atmosferi ima u izobilju. Rezultat je ekstremno razorna reakcija koja širi talas visoke temperature. Reakcija je zapravo ista kao ona koja se odigrava na površini Sunca. Ove bombe su oko hiljadu puta jače od atomskih. Dok se atomske bombe mere kilotonama, hidrogenske bombe se označavaju megatonama.

Radijacioni sindrom kao posledica

Jedna od izvedenih proba trebala je da bude izvršena upotrebom hidrogenske bombe od 5 megatona. Međutim, naučnici su “slučajno” duplirali eksplozivni materijal, a zvanični efekat do danas je ostao državna tajna. Smatra se da je ova eksplozija imala jačinu oko 15 megatona. Poređenja radi, to je kao da ste na Nagasaki bacili 1000 atomskih bombi umesto jedne. Stanovnici susednih atola tada su navodili da se snažan talas toplote haotično širio Pacifikom uz podrhtavanje tla. S obzirom da se radioaktivni talas sve više širio vazdušnim strujama, ubrzo su ozračeni meštani okolnih ostrva. Kao posledica, kod njih se razvio akutni radijacioni sindrom.

Čak i danas, čovečanstvo snosi posledice nuklearnih proba. I danas se na istim tim mestima mogu videti oboleli od visokog nivoa radijacije usled radioaktivnih čestica koje su se zadržale u zemlji. Postavlja se i pitanje, da li je Vlada Sjedinjenih Američkih Država imala za cilj da ispita i efekat radioaktivnost koji se širi vetrovima. Da li je čovečanstvo još jednom poslužilo kao zamorče za ambiciozne projekte nadmoćnih?

nuklearne-probe-i-posledice-na-covecanstvo
Nuklearne probe i posledice na čovečanstvo

Da li smo još uvek bezbedni?

Danas, nuklearno naoružanje poseduju SAD, Rusija, Francuska, Britanija i Kina. Najrazorniju eksploziju sprovela je Rusija detonirajući hidrogensku bombu od 50 megatona pri čemu je nastala aktivnost Sunca od 2%. Uz upotrebu danas prisutnog nuklearnog naoružanja, čovečanstvo bi bilo eliminisano čak nekoliko puta. Poslednjih decenija nuklearnih proba skoro da više i nema. Da li su vojne sile i same zazrele od mogućeg efekta sopstvenog naoružanja i koliko ćemo se još osećati bezbrižnim, ostaje da vidimo u periodu koji je pred nama.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

Copyright © All rights reserved. | Newsphere by AF themes.