Operacije mozga pre jednog milenijuma

Operacije mozga pre jednog milenijuma predstavljaju prve korake u razvoju neurohirurgije, ali s druge strane su stravične procedure po pacijente kojima su one bile jedini spas.

Današnji hirurški zahvati na mozgu nikako nisu posledica savremene medicine. Pre nekoliko vekova, drevni iscelitelji i lekari su izvodili trepanaciju, odnosno operaciju na mozgu bez lekova protiv bolova i skalpela, jer tada nisu ni postojali. Umesto toga, oslanjali su se na ručne bušilice i alate da bi napravili otvor na lobanji.

Poslednji dokazi o ovom metodu nalaze se u peruanskim Andima, gde je pronađena lobanja čija se starost procenjuje na oko 1000 godina, sa upečatljivim znacima trepanacije. Na ovom lokalitetu su pronađene 32 lobanje sa 45 vidljivih procedura. Interesantno je da sve lobanje pripadaju muškarcima, jer se ti postupci nisu izvodili na ženama i deci. Proučavanjem ovih lobanja, zapaženo je da su drevni lekari unapređivali svoje procedure, kao i hirurške instrumente. Čini se da su lekari vežbali i na preminulim osobama, baš kao što to rade studenti danas.

Ova praksa se nastavila nekoliko stotina godina, jer je u nekim slučajevima imala terapijski efekat. Danas istraživači mogu da utvrde da li je pacijent preživeo proceduru ili ne, u zavisnosti od uzoraka kostiju. Ukoliko otvor lobanje poseduje delove kosti u vidu tanke korice, to govori u prilog procesu zarastanja i uspešne procedure. Treba imati na umu da kosti rastu veoma sporo, tako da je oporavak ovih pacijenata trajao dugo, sa prisutnom „rupom u glavi“.