Pankreasni sok

Pankreasni sok najvećim delom čini voda (99,5%) i suvi ostatak koje predstavljaju bikarbonati i enzimi.

Pankreas luči svoj sok (pankreasni sok) u količini od 1500-3000 mililitara dnevno, u zavisnosti od potreba. Pod kontrolom je sekretina i holecistokinina koji se luče u tankom crevu.

Holecistokinin luče I ćelije duodenuma i gornjeg jejunuma kao odgovor na prisustvo masne hrane koja stiže iz želuca. Zatim krvlju putuje do pankreasa i podstiče lučenje njegovih enzima.

Sekretin luče S ćelije duodenuma kao odgovor na prisustvo kiselog sadržaja iz želuca. Supstanca dalje putuje krvlju do pankreasa i podstiče lučenje pankreasnog soka bogatog bikarbonatima (NaHCO3). Bikarbonatni jon ima za cilj da neutrališe kiseli sadraj iz želuca i da obezbedi optimalnu pH sredinu tankog creva u kojoj pankreasni enzimi mogu da delju (oko 8).

Pankreas se od autodigestije sopstvenim enzimima štiti tako što luči enzime u obliku proenzima, koji se nalaze u zimogenim granulama. Poseduje enzime za varenje svih vrsta hrane:

• Ugljene hidrate razlaže pankreasna amilaza.
• Lipide vare pankreasna lipaza, holesterol esteraza i fosfolipaza A2.
• Proteine razlažu endopeptidaze – tripsin, himotripsin, elastaza i egzopeptidaze – karboksipeptidaza A i B i aminopeptidaza.

Konverziju iz neaktivnog u aktivni oblik enzima vrši enterokinaza na površini Brunerovih žlezda duodenuma, tako što prvo tripsinogen konvertuje u tripsin, a onda aktivacija ostalih enzima teče kaskadnim reakcijama.