Paracetamol (acetaminofen)
1 min čitanja
Fot: shutterstock
Paracetamol spada u grupu blagih, neopijatnih analgetika. Razlog zbog kojeg ipak ne pripada grupi nesteroidnih antiinflamtornih lekova je taj što nema antiinflamatorno dejstvo.
Paracetamol predstavlja zlatni standard kada je ova grupa lekova u pitanju. Poseduje analgetičko i antipiretičko dejstvo, odnosno smanjuje bol i povišenu telesnu temperaturu. Koristi se za otklanjanje blagih bolova, a za antipiretičko dejstvo zaslužna je interakcija na nivou centralnog nervnog sistema. Zbog toga što ne deluje na periferiji, nema ni neželjenih dejstava na digestivni trakt. Smatra se da je paracetamol selektivni inhibitor enzima ciklooksigenaze 2 ili ciklooksigenaze 3.
Međutim paracetamol ne poseduje antiinflamatorno i urikozuričko dejstvo kao što je to slučaj sa acetilsalicilnom kiselinom. U kliničkoj primeni svoje mesto ova supstanca nalazi u terapiji akutnog bola, ali i kod mnogih drugih stanja.
Paracetamol i neželjena dejstva
Toksičan efekat ovog leka nastaje ako se primeni u količni od preko 8 ili 10 grama, kada nastaje oštećenje hepatocita i njihova nekroza (hepatotoksičnost). Nastaje zbog iscrpljenja rezervi SH-grupa glutationa koja su zaslužna za glukoronidaciju. U tom slučaju nastaje toksičan metabolit N-acetil-benzo-aceto-aminofen koji ne može da se neutrališe i oštećuje tkivo jetre. Terapija u ovom slučaju je acetil-cistein koji je donor SH-grupa i treba ga primeniti što pre od trenutka trovanja paracetamolom.
