Patološka ljubomora – Otelo sindrom

Patološka ljubomora (Otelo sindrom) ili sumanutost ljubomore, spada u takozvane strasne sumanutosti iz kategorije paranoičnih psihoza.

Otelo sindrom dobija naziv po Šekspirovom junaku Otelu, mornaru iz Venecije koji se zbog svoje sumnje da mu je supruga neverna odlučuje na ubistvo svoje supruge Dezdemone, a potom i na samoubistvo. Osoba koja pati od ovog oboljenja ima više ljubavi prema samom sebi nego prema partneru. Češće se javlja kod muškaraca zbog toga što oni etno-kulturološki, znatno češće suprugu doživljavaju kao „svoj posed“. Partnerski odnos sa ovakvom osobom može biti izuzetno opasan.

Za razliku od patološke ljubomore, normalna ljubomora se javlja kada postoji objektivan razlog ili naznaka da bi opstanak veze mogao biti u opasnosti zbog neke druge osobe. Kod patološke ljubomore osoba je bez objektivnog razloga preokupirana mislima da je partner vara.

Kako se razvija Otelo sindrom?

Bolest se razvija postepeno, nekoliko godina. Prva faza je faza sumnje, kada osoba (muškarac) traži dokaze ljubavi i sumnja na neverstvo. Ubrzo zaista oseća da mu je supruga neverna, da je tragično ismejan i uporno traži dokaze. Pojavljuju se lažna sećanja i falsifikovanje podataka još iz perioda zabavljanja, kada i najmanje gestove iz prošlosti sada tumači kao potencijalno početno neverstvo (osmeh, namigivanje).

Takođe pogrešno tumačenje ponašanja supruge, povremeno doterivanje „da bi osvojila ljubavnika“ ili nedoterivanje da bi zavarala tragove, takođe je karakteristično traženje dokaza po telu ili intimnom rublju. U stanju je da suprugu često prati, proverava telefon, insistira na priznaju, najpre molbama, potom zaklinjanjem u decu, kasnije pretnjama i fizičkim maltretiranjem. Najopasniji momenat je kada se sumanuta ljubomora i osećaj da je odbačen i prevaren, udružuje sa idejama da žele da ga likvidiraju (otruju, sumanute ideje trovanja), kada se pacijent odlučuje da uzvrati udarac (kontaofanziva) i postaje sklon fizičkoj agresiji, pa čak i ubistvu, a neretko i samoubistvu.

Kao što smo rekli, Otelo sindrom je paranoična psihoza, gde se pored sumanutih ideja neverstva i rivalstva javljaju i drugi poremećaji kao sto su: depersonalizacija (osećaj da se promenio i fizički i psihički), impulsivnost (nesposobnost kontrole snažnih impulsa, želja i potreba za agresijom, ljubomorom, osvetom ili samodestrukcijom), poremećaji percepcije (iluzije i halucinacije). Ovo oboljenje nastaje na podlozi paranoičnog karaktera (karakterne crte paranoidnog poremećaja ličnosti – nepoverenje, ponos, agresivnost, pogrešno rasuđivanje).

Frojd kao jedan od osnovnih uzroka patološke ljubomore navodi potisnutu homoseksualnost, ovo se može predstaviti jednom idejom koja glasi: „Ja nisam privlačan za drugog muškarca, ali ona jeste“.

Takođe ovo stanje se javlja i kod alkoholičara, kao posledica seksualnih poremećaja, najčešće impotencije, koja nastaje kao posledica dugotrajnog uzimaja alkohola. Takođe, fenomenologija koja dešifruje njihovu bolesnu strukturu, pored homoseksualnosti, su mržnja prema osobama suprotnog pola, konflikti sa majkom itd.

Lečenje

Veoma često je neophodno realizovati prisilnu hospitalizaciju zbog agresivnosti i potencijalne opasnosti pacijenta po okolinu. U obzir se uzima izjava supruge, ali i potencijalnog „rivala“ o osećanju egzistencijalne ugoženosti. Osnova terapeutske taktike je psihofarmakoterapija, daju se bazični i snažni antipsihotici koji su odgovorni za smanjenje ili eliminaciju simptoma.

Psihoterapija u radu sa sumanutim bolesnicima ne pokazuje tako uočljive rezultate, jer razbijanje sumanutog sistema nije jednostavno. Za terapeuta se savetuje da zauzme stav obektivnog sudije, da bude nepokolebljiv, da se odnosi sa poštovanjem prema pacijentu i da bude spreman za prijateljski dijalog. Ne savetuje se ni negiranje ni odobravanje bolesnikovih sumanutih ideja, naročito na početku lečenja, kada je potrebno zadobiti poverenje bolesnika. Kada se zadobije poverenje, potrebno je postepeno i bago menjati njegova sumanuta uverenja.