Indukovana psihoza – „Ludilo udvoje“ (Folie a deux)

Indukovana psihoza – „Ludilo udvoje“ (Folie a deux) naziva se još i indukovana sumanutost, odnosno indukovani psihotični poremećaj. Ovaj fenomen su prvi opisali francuski psihijatri Ernest Šarl Laseg i Žan-Pjer Farle 1877. godine, njihov opis i zaključci i danas imaju veliki klinički značaj.

Važno je imati u vidu da psihotični simptomi nisu kontagiozni – prenosivi (zarazni), ni za zdrave, ni za mentalno obolele osobe.

Kontagioznost (prenosivost) se javlja u izuzetnim slučajevima:

• ako je bolesnik dominantna ličnost, inteligentnija od druge osobe postepeno dolazi do nametanja njegovih nenormalnih ideja i stavova na drugu osobu-partnera, koja je uglavnom pasivna ličnost.
• ako postoji jaka emotivna veza između induktora i indukovane osobe, odnosno da je indukovana osoba sugestibilna, podređena i inferiorna, niže inteligencije i bez samopouzdanja.
• ako obe osobe duže vremena žive izolovano od ostatka sveta, povučeno, bez aktivne komunikacije. Mogu biti prostorno izolovani, ukoliko žive u ruralnom području ili ukoliko žive u naselju onda vode povučen i asocijalan život.
• ako su sumanute ideje koje dominantna osoba plasira moguće, odnosno bliske mogućem razvoju događaja u njhovoj okolini.

Pored toga, značajne karakteristike ovog fenomena je da bolesnik (induktor) boluje od paranoidne shizofrenije ili nekog drugog psihotičnog poremećaja. Takođe dominantna ličnost može istovremeno da ima uticaj na više osoba. Indukovana psihoza se češće javlja kod žena, takođe ova psihoza se češće javlja kod bliskih srodnika ili partnera, nego kod ljudi koji nisu u rodbinskom ili partnerskom odnosu. Ako se indukovana osoba izdvoji iz patogene sredine i takvog odnosa, vrlo brzo dolazi do njenog oporavka.

Oblici indukovane psihoze

Indukovana psihoza se može podeliti u nekoliko kliničkih formi: „Nametnuto ludilo“ (folie imposee), „Simultano (istovremeno) ludilo“ (folie simultanee), „Prenešeno ludilo“ (folie communiquee) i „Izazvano ludilo“ (folie induite).

• „Nametnuto ludilo“ karakteriše to što je jedan partner aktivniji, inteligentniji, dominantniji i prvi počne da ispoljava sumanute ideje koje postepeno nameće pasivnom partneru. Pasivni partner ne mora da bude psihotičan, njega karakteriše sugestibilnost, niži nivo intelektualnih sposobnosti i emocionalna povezanost sa dominantnim partnerom. On se uglavnom vraća u normalno stanje nakon odvajanja od dominatnog partnera i time se distancira i od sumanutih ideja koje mu je ovaj nametnuo.
• „Simultano (istovremeno) ludilo“ je karakteristično po tome što se sumanute ideje javljaju istovremeno kod oba partnera. Ovome doprinosi predispozicija, veoma dug zajednički život i ista precipitirajuća trauma kod obe osobe. I kod ove forme je vrlo verovatno da će doći do povlačenja patoloških manifestacija nakon razdvajanja.
• „Prenešeno ludilo“ se dešava kada pasivni partner počine da ispoljava patološke sadržaje tek nakon dugotrajnih pokušaja da odoli uticaju aktivnog psihotičnog partnera. Nakon početka ispoljavanja patoloških sadržaja vrlo brzo razvija vlastitu psihozu koja nije podložna korekciji i ne prestaje nakon odvajanja od dominantnog partnera. Za razvoj ovog oblika genetika igra značajnu ulogu.
• „Izazvano ludilo“ je kada se postojeća sumanuta patologija pasivnog partnera dodatno pojačava pod uticajem dominantno sumanute osobe.

Kako se leči indukovana psihoza (folie a deux)?

Kada govorimo o lečenju, na samom početku je veliki izazov prepoznati ovo oboljenje, odnosno napraviti razliku ko je induktor, a ko indukovana osoba. Nakon razdvajanja, kod indukovane osobe u većini slučajeva dolazi do oporavka, a kod induktora je neophodna primena antipsihotika. Ponekad je primena lekova potrebna i kod indukovane osobe.

Problem je što se ove osobe nakon lečenja i otpuštanja iz bolnice vraćaju u istu sredinu, jer su povezane rodbinskim ili partnerskim vezama. Induktor i indukovani ostaju i dalje u bliskoj vezi što pogoduje ponovnoj pojavi simptoma.