Klinomanija – želja za spavanjem
3 min čitanja
Klinomanija (klinofilija) nije dijagnoza u užem smislu, ali predstavlja stanje u kome osoba oseća neodoljivu potrebu za ostajanjem u krevetu izležavajući se mnogo sati tokom dana ili želju da se vrati u krevet nakon ustajanja koje takođe može trajati satima. Sve se ovo dešava bez organskog oboljenja koje bi opravdalo ovakvo stanje.
Po svemu sudeći klinomanija je posledica anksioznosti, depresivnog raspoloženja i može biti posledica hroničnog umora i sindroma sagorevanja.
Iako većina ljudi može da pomisli da ima ovo stanje ili da ovo i nije toliko loše, istina je ipak drugačija. Klinomanija nije lenjost, niti umorom izazvano povremeno slično ponašanje.
Klinomanija u detaljima
Svima nam se može dogoditi s vremena na vreme da jednostavno želimo duže danostanemo u krevetu, odmorimo se, budemo lenji i ne radimo ništa, to je vrlo često povezano sa stresnim životnim stilom i poslovnim obavezama. Problem nastaje kada se javi opsesivna želja za ležanjem i kada osoba zbog toga postaje profesionalno manje funkcionalna, kada dolazi do narušenosti porodičnog života, javlja se restrikcija socijalnih kontakata i pad socijalne efikasnosti.
Osoba koja pati od klinomanije u stanju je da svo svoje vreme provede ležeći u krevetu, izbegavajući bilo kakve aktivnosti i socijalne kontakte, nalaziće bezbroj izgovora da ostane u krevetu i izbegne druženje i posao, bez ikakvih planova. Vrlo često je prisutan pad raspoloženja, osećaj tuge i gubitak interesovanja za bilo kakve aktivnosti koje pričinjavaju zadovoljstvo, a pri tome je karakteristično da se javi osećaj sreće i zadovoljstva kada osoba ima izgovor i uslove za ostanak u krevetu. To je vrlo verovatno zbog toga što je ljudski mozak formirao obrazac nagrađivanja koji podrazumijeva da dolazi do lučenja dopamina i drugih supstanci koje izazivaju zadovoljstvo kada osoba legne u krevet, pri tome se spoljašnji svet doživljava kao neprijateljski i bez motivacije za uobičajene aktivnosti.
Kao posedica klinomanije može se razviti depresija i osećaj krivice zbog socijalne izolacije i uvida osobe da joj kvalitet života opada, takođe je jako prisutno i nerazumevanje okoline, a naročito bliskih ljudi zbog čega se osoba još više može osećati usamljeno, neshvaćeno i nemotivisano. U ovakvim stanjima porodica i prijatelji se udaljavaju opisući osobu kao lenju, neodgovornu i nezanimljivu.
Za klinomaniju je karakteristično da osoba, kada pomisli da ujutru mora da ustane i izvrši neke obaveze, oseti jak pad raspoloženja, stres i anksioznost, dok zdrava osoba u ovoj situaciji će da pomisli na jutarnji umor, ali bez poremećaja emocija.
Lečenje
Veoma je bitno da osoba i okolina prepoznaju da se radi o zdravstvenom problemu i da se jave psihijatru i otvoreno i detaljno iznesu svoj problem. Uključivanje lekova poput antidepresiva i anksiolitika je vrlo moguće kako bi se adekvatno smanjili ili eliminisali simptomi. Takođe, poželjno je uključiti i psihoterapijski tretman kako bi osoba naučila da kontroliše svoj život, adekvatno profesionalno i socijalno funkcioniše i vodi kvalitetan život. Pored toga, zdrav način života poput redovnog vežbanja, boravka na svežem vazduhu i adekvatna ishrana su od izuzetne važnosti.
Branimir Vuković doktor medicine, specijalizant psihijatrije, hipnoterapeut, zaposlen u Domu zdravlja Bijeljina.
Medicinski fakultet u Foči završio 2014.godine, od 2015 do 2020 radio u Službi hitne pomoći Doma zdravlja Bijeljina, a potom upisao specijalizaciju iz psihijatrije. Naporedo završio edukaciju iz hipnoterapije i stekao međunarodno priznat sertifikat hipnoterapeuta koji je potpisan u Americi i član je International Hypnosis Association. Trenutno na spcijalizaciji u Beogradu.
