Pogled u molekul DNK
2 min čitanja
Molekul DNK odnosno molekul dezoksiribonukleinske kiseline sastoji se od dva spiralno uvijena polinukleotidna lanca koja se sastoje iz nukleotida.
Dezoksiribonukleinska kiselina je nosilac nasledne informacije u ćeliji. Osnovna jedinica molekula DNK, nukleotid, sastoji se od tri olekula: azotne baze, pentoze (dezoksiriboze koji je šećer) i fosforne grupe. Azotna baza i pentoza čine posebnu formaciju koja se zove nukleozid.
Azotne baze možemo dalje da podelimo na purinske, koje su dvoprstenaste i veće su i pirimidinske, jednoprstenaste koje su manje. U purinske base spadaju adenozin i guanin, dok su pirimidinske timin i citozin. Za azotne baze vezan je petočlani šećer, pentoza, dezoksiriboza. Dvoprstenaste, purinske baze čine spojeni šestočlani i petočlani molekuli, dok se jednoprstenaste, pisimidinske sačinjene od samo šestočlanog prstena u čiji sastav ulaze ugljenik i azot.
Molekul DNK u 3D konfiguraciji
Okosnicu heliksa DNK, njegov skelt, čine kontinuirano postavljeni nukleotidi pri čemu se naizmenično ređaju dezoksiriboza i fosforna grupa. Između susednih nukleotida se na ovaj način formira fosfodiestarska veza. Purinske i pirimidinske baze orijentisane su ka unutrašnjosti DNK heliksa i u vezu dolaze samo određeni parovi. Purinska se vezuje samo sa pirimidinskom, i to adenin sa timinom (AT), a citozin sa guaninom (GC). Veza između parova baza je vodonična i to u slučaju GC trostruka, a kod AT dvostruka. U humanom genomu, eukariotskim ćelijama, više ima parova AT nego GC za oko 1,42 puta. Kod prokariota je obrnuto, ima više GC parova.
Kao što smo naveli, reč je o spiralnom molekulu, heliksu, koji je okrenut udesno. Kompletan zavoj od 360 stepeni formira se posle 10 uzastopnih parova baza. Dijametar između susednih parova iznosi 0,34 nanometra, tako da jedan kompletan zavoj ima dužinu od 3,4 nanometra. Razmak između dva lanca je 2 nanometra i uvek je konstantan jer se međusobno spajaju dvoprstenaste sa jednoprstenastim bazama, odnosno purinske sa pirimidinskim. Na ovaj način možemo da zamislimo prostornu konfiguraciju molekula DNK. Kod ove dvostruke zavojnice, dobijamo dva lanca koja su komplementarna. Redosled nukleotida određuje specifičnost samih ćelija, ali i organizma u celosti.
