Prirodni penicilini za peroralnu primenu

Penicilini su antibiotici koji spadaju u beta laktamske lekove. Njihova funkcija je inhibicijia sinteze ćelijskog zida bakterija tokom deobe, pa ovi lekovi najefikasnije deluju na početku infeksije, kada se bakterije intenzivno dele. Njihov molekul se sastoji iz 6-aminopenicilinske kiseline koju čine četvoročlani beta laktamski i petočlani tijazolidinski prsten. Bočna grupa vezana je amidskom vezom za beta laktamski prsten.

Prirodni penicilini za peroralnu primenu se razlikuju od prirodnih penicilina za parenteralnu primenu po tome što sadrže kiseonih u bočnom lancu. Glavni predstavnici su:

• fenoksimetil penicilin (penicilin V)
• benzatin fenoksimetil penicilin

Njihov spektar delovanja je praktično isti kao i kod prirodnih penicilina za parenteralnu upotrebu, s tim što od njih deluju nešto slabije na gram negativne bakterije. Sve beta laktamaza produkujuće bakterije su rezistentne na primenu ovih lekova.

Otporni su na dejstvo želudačne kiseline te mogu da se primenjuju per os. U digesivnom traktu se apsorbuje oko 50% leka, a da bi se sprečilo vezivanje leka sa proteinima hrane, preporučuje se primena jedan sat pre ili posle obeda. Postižu niske koncentracije u krvi, izlučuju se bubrezima u nepromenjenom obliku. Dnevne doze se kreću od 1.600.000 i.j. do 3.200.000 i.j. podeljene u 3 do 4 pojedinačne doze.

Prirodni penicilini za peroralnu primenu su antibiotici koji spadaju u beta laktamske lekove.

Ovi lekovi su efiksni u blagim do umereno teškim infekcijama koje su izazvane osetljivim sojevima streptokoka i stafilokoka, ali i u prevenciji nastanka reumatske groznice.

U neželjena dejstva spadaju reakcije preosetljivosti, dejstvo na CNS (konvulzije), gastrointestinalne tegobe i pseudomemranozni kolitis.