Prof. dr Belojević o higijenskim merama (VIDEO)

Najposećeniji stručni medicinski nalog na instagramu, Medicina Novosti (MN), objavio je najnoviji intervju sa profesorom doktorom Goranom Belojevićem po pitanju aktuelne pandemije Korona virusom. Ovim putem prenosimo samo deo intervjua koji su marljive kolege opširno pripremile:

Između ostalog, Vi ste redovni profesor na Medicinskom fakultetu u Foči (UIS), na Medicinskom fakultetu u Podgorici i privremeno predajete na fakultetu u Kosovskoj Mitrovici. Da li ste u kontaktu sa vašim kolegama iz ova tri grada, da li se konsultujete sa njima i kakve su po vašem misljenju mjere vlada zemalja u regionu?

Ja sam u specifičnoj poziciji, nisam uključen ni u kakvo državno telo, niko me ne konsultuje direktno niti sam pozivan od zvaničnih tela u Srbiji da dam svoje misljenje. Mišljenje sam uglavnom davao kada su me pozivali novinari i TV stanice, nikoga nisam odbijao bez obzira da li su levo, centralno ili desno orjentisani. Svima sam davao mišljenje i to od početka pandemije. Odstupao sam od zvaničnih stavova u tom smislu da sam upozoravao da je situacija mnogo ozbiljnija nego sto se prikazivala u početku.

Da li mislite da mjere treba da budu strožije?

Što se tiče Srbije, to su najstrože moguće mere naravno da je krajna mera neprekidni policijski čas, ali ona je besmislena. Krajni cilj je prokužavanje stanovništva, neki spominju 70%, moje mišljenje je 80% jer ovo nije grip. Ovo je potpuno novo oboljenje bez ikakvog imuniteta u svetskoj populaciji i ne može se zaustaviti dok se ne prokuži nekih 80%, bilo prirodno bilo veštačkim putem. Najavili su vakcine ali ja sam veliki skeptik da će se napraviti vakcina.

U Crnoj Gori imamo privremene covid-19 bolnice, da li pacijenti oboljeli od covida-19 trebaju da se liječe u tim bolnicama?

Ja sam izučavao špansku groznicu i kako je tada rađeno a to je u stvari bio svinjski grip (H1N1), nisu tada znali da je to svinjski grip i sličnost je u tome sto je prvi put usao među ljude sa svinja a ovaj(covid-19) sa slepih miševa ili drugih zivotinja i izasao je iz rezervoara. To je prva sličnost, a druga sličnost da nije bilo nikakve otpornosti ni onda ni sada. To je bila pandemija koja je zahvatila celi svet i tada nisu smeštali oboljele u bolničke zgrade. Predlagao sam da se to ne radi ni u Srbiji jer ce to stvoriti velike probleme i već stvara ogromne probleme. Prvi problem je zaražavanje drugih pacijenata i nepotrebno zaražavanje medicinskog osoboja koje ne bi trebalo da u tolikom broju rade sa zaraženima. Ja sam predlagao i objavljivao ali niko u Srbiji to nije primenio da se naprave četiri ogromne vojne poljske bolnice (Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac) i nikako zidane nego šatorske vojne, tako je rađeno u španskoj groznici. Tu bi se smeštali samo oni koji bi bili životno ugroženi koji idu na respiratore, svi ostali leče se kući. Na taj način bi se znatno smanjio broj lekara i sestara koji bi bili izloženi. U šatorima je mnogo manje virusa nego u zgradama, jer u šatorima sa ventilacijom bi bila mnogo manja šansa zaražavanja lekara. Tu bi bilo i hiljadu poljskih kreveta, nema potrebe da to treba da budu hotelski kreveti. Tu bi živeli lekari i sestre, ne bi isli kući uopste. Bolnice su prenatrpane sada u Srbiji ima preko 500 lekara korona pozitivni, oni ce svi zaraziti svoje porodice jer idu kući posle posla, to ne može.

Kako se efikasno zaštititi od covida-19, koje higijenske mjere je potrebno preduzeti ?

Postoje dva nivoa zaštite. Jedan nivo zaštite je zastita lekara i sestara. Taj nivo zaštite je mnogo viši i komplikovaniji i zahtevniji nego nivo zaštite stanovništva. Bolnice su pravi okeani virusa i tu je ogroman broj virusa u vazduhu, tako da su tu lekari i sestre u najvećem riziku od zaražavanja. Moj stav je bio da se štite ko da je u pitanju variola vera ali nije to prihvaćeno. U početku pandemije lekari i sestre nisu imali adekvantnu zaštitu tek od skora imaju zastitu u vidu skafandera za koju mislim da je jedina ispravna jer još ne znamo kako se virus prenosi. Mi znamo da se prenosi kapljicama ali ne znamo druge načine prenosa.

Imamo kasnije pitanje vezano za tu temu, mozete li nam reći koja su to sredstva za higijenu ruku kao preventivna mjera? Da li koristiti čvrsti ili tečni sapun?

Sapun je sredstvo za pranje ruku, to je anjonski deterdzent, soli masne kiseline natrijuma i kalijuma, njihov je zadatak samo da speru prašinu spirajući nečistoću sa ruku, oni ne dezinfikuju. Ne ubijaju bakterije i potrebno je svejedno da li je čvrsti ili tečni sapun. Ono što je vazno je da čvrsti sapun treba da bude na rešetki a ne u nekakvoj posudi sa vodom. Za tečni je vazno je da bude hermetički zatvoren da ne može rukom da se dotakne taj dio u kome je sapun.

Koje koncentracije hidrogena imaju dezinfekcioni efekat i sta mislite o upotrebi povidona joda, 70% alkohola i natrijum hipohlorita kao dezinficijenasa?

Što se tiče dezinficijenasa, ogroman broj ljudi će ih koristiti, oni moraju da budu jeftini i efikasni. Povidon jodid je efikasan ali skup, može da se koristi u bolnicama nakon pranja ruku ali ne moze da se savetuje stanovništvu. Isto toliko efikasan je i 70% alkohol ali i 0.5 % vodonik peroksid i to ne mislim na onaj koji se kupuje u apotekama 3% nego se pravi razblazenje 6:1. Natrijum hipohlorit se koristi za površine, ne za ruke.

Da li je neophodno dezinfikovati obuću i odjeću koju smo nosili?

Mislim da je dovoljno za cipele prebrisati mokrim sundjerom i taj mokri sundjer isprati tekućom vodom, nikakva dezinfekcija nema smisla. Što se tiče odeće moguće je da na njoj bude virus prisutan ali sama po sebi dezinfekcija odece nema veliki značaj, mnogo veći značaj imaju površine koje stalno dodirujemo.

Pošto mobilne telefone često koristimo i dodirujemo, da li ih trebamo dezinfikovati?

Da, svakako alkoholom.

Koje sredstvo koriste stručnjaci koji dezinfikuju javne površine i bolnice?

Koriste natrijum hipohlorit i vrlo je jeftin i efikasan, dobija se iz hlorovodične kiseline i primenjuje se u cisternama, u komunalnim sredinama ali ne treba preterivati sa time. Ti dezinficijensi idu u zemlju i može doći do kontaminacije zemljišta jer hlor nije poželjan u zemljištu.

Da li visoka temperatura uništava virus od bilo kakvog dezinficijensa i koji je značaj UV zraka u tome?

Visoka temperatura i UV zraci su dva fizička faktora za razliku od hemijskih dezinficijenasa. Apsolutnu prednost imaju fizički faktori u odnosu na hemijske zato sto na hemijske se javlja rezinstencija. Upotreba hemijskih sredstava je komplikovanija za razliku od fizičkih koja je jednostavnija. Postiže se temperatura od 70-90 stepeni i to je para u pasterizatorima ili kuvanjem. U bolničkim uslovima se koristi i suva sterilizacija, u autoklavima i apsolutno je pouzdana. U kućnim uslovima kada peremo veš na punom programu to je negde oko 90 stepeni i to pouzdano ubija viruse. Isto važi i za pranje posuđa. UV zraci imaju veliki značaj ali nece se unistiti svi virusi ali ce se smanjiti njihov broj.

Da li koristiti hirurške maske ili pamučne?

Hirurške maske su jednokratne predvidjene za jednu operaciju i da se bace. Pamučne maske su višekratne, mogu da se peru, kuvaju i to u proključaloj vodi na 5 minuta. Ne postoji virus koji moze preziveti u toj maski.

Da li osim zaštitnih maski treba koristiti i zastitne rukavice?

Po mom misljenju to je problematično jer ogromna je potrošnja tih rukavica a kako god okrenete kad se vratite kući vi ćete ruke morati da operete. Na toj rukavici može biti ostecenja a da vi to ne znate. U bolničkim uslovima da, treba ih nositi a u svakodnevnom životu nema smisla. Pranje ruku je najvažnije i to što češće da bi se uradila asanacija ili smanjenje broja virusa.

Biografija profesora dr Gorana Belojevića

Istorijat zaposlenja:

• Redovni profesor, Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu, 2005- danas

• Rukovodilac engleske nastave iz Higijene, Medicinski fakultet Univerzitet u Beogradu, 2000-2005, 2010-

• Vanredni profesor, Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu, 1998 Docent, Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu, 1993

• Asistent, Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu, 1983

• Diploma: 1980, Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu

• Magisterijum: 1987, Higijena i medicinska ekologija, Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu, “Značaj buke za ekstraauditivna oštećenja zdravlja kod tkalja u tekstilnoj industriji“

Specijalizacija:

• Higijena i medicinska ekologija, 1988, Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu
• Subspecijalizacija: Komunalna higijena, 2002
• Doktorska disertacija: 1992, Higijena i medicinska ekologija, Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu, “Efekti buke na mentalni rad u odnosu na subjektivnu osetljivost na buku”
• Nastavni angažman u drugim univerzitetskim ustanovama
• Univerzitet Crne Gore, Medicinski fakultet Podgorica, Crna Gora Redovni gostujući profesor, 2005- danas; Vanredni profesor 2001-2005 Šef katedre za higijenu
• Univerzitet Crne Gore, Medicinski fakultet Podgorica, Studijski smer Visoka medicinska škola, Berane, Redovni gostujući profesor, 2005-2017, Higijena, Medicisnka nutritivna terapija
• Univerzitet Istočno Sarajevo, Medicisnki fakultet, Foča, Bosna i hercegovina, Redovni gostujući profesor, 2005- danas; Vanredni profesor 2001- 2005, Higijena
• Univerzitet u Prištini, Medicinski fakultet, Kosovska Mitrovica, Srbija, Redovni gostujući profesor, 2012 – 2014, Higijena
• Visoka zdravstveno-sanitarna škola profesionalnih studija „Visan“, Beograd, Redovni profesor, Ekologija, 2008-2012.

Usavršavanje u inostranstvu:

• Institute of Sound and Vibration, University of Southampton, UK, 1988
• Institute of Environmental Medicine, University of Gothenburg, Sweden, 1989, 1990, 1991 Cornell University, College of Human Ecology, U.S. 2010 (Fulbrajtov stipendista)

• Članstvo u međunarodnim naučnim organizacijama: ICBEN (International Commission on Biological Effects of Noise)
• www.icben.org Scientific Team 3 Nagrade i priznanja
• “The Best Abstract Award” i “The Best Abstract Fellowship” na Devetoj godišnjoj konferenciji Internacionalnog udruženja za ekološku epidemiologiju” u Taipeiu, Tajvan 1997. godine.
• 5 Zahvalnica za izuzetan doprinos i posvećenost u radu tokom „2nd Global Sudents’ th Conference of Biomedical Sciences“, 15 – 18 of October 2015, Belgrade,

• Zahvalnica za brigu i rad na studentskim problemima i izvanrednu saradnju sa studentima, 2013, Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu
• Zahvalnica za izuzetan doprinos u okviru naučno-popularišuće manifestacije „Nedelja svesti o mozgu“, pod sloganom „Mozak u zemlji snova“ 13-19. 03. 2017, Studentska sekcija društva za neuronauke Srbije, Beograd

Izvor: Medicina Novosti, instagram profil