Sezonska depresija – sezonski afektivni poremećaj – SAP

Ovaj fenomen predstavlja pojavu depresivnog raspoloženja na jesen i u zimskom periodu, kada je manji broj sunčanih dana i sunčanih sati.

Sezonska depresija je nekako više zastupljena u severnim zemljama, ali je i na našim prostorima sve više slučajeva iz godine u godinu. Potrebno je posmatanje osobe čak i nekoliko godina da bi smo bili sigurni da je u pitanju sezonski afektivni poremećaj, jer je neophodno da se javlja svake godine u isto vreme i da traje otprilike isto, sa približno sličnim intenzitetom i simptomatologijom.

Ono što je osnovna karakteristika sezonske depresije jeste pad raspološenja, javlja se bezvoljnost, povećana potreba za spavanjem, osoba ima potrebu da stalno spava ili leži u krevetu i pri tome bi bila zaokupirana depresivnim mislima. Takođe se javlja restrikcija socijalnih kontakata, ljudi se sve manje druže, manje izlaze i slabije komuniciraju sa drugim ljudima. Generalno povlače se iz društva u tom periodu koliko traje sam poremećaj, odnosno epizoda.

Ono što je u osnovi sezonske depresije jeste manjak sunčeve svetlosti, koja dovodi do lučenja serotonina, hormona sreće i zadovoljstva, osećaja blagostanja, a isto tako sunčeva svetlost deluje inhibitorno na lučenje malatonina, dakle smanjuje lučenje melatonina, što smanjuje pospanost.

Dijagnostika sezonske depresije

Prema desetoj reviziji međunarodnog klasifikacionog sistema, sezonska depresija ili sezonski afektivni poremećaj ne postoji kao zasebno oboljenje, nego je svrstano u takozvane ostale premećaje rasoloženja, gde spadaju još i kratke depresivne epizode, povratni depresivni poremećaj. Uglavnom razlika depresije kao oboljenja i sezonske depresije koja može da ima istu kliničku sliku je trajanje.

Depresija kao oboljenje traje poprilično dugo, može da traje godinama, ali 8 do 10 meseci je minimalno koliko traje jedna depresivna epizoda, ukoliko se javlja u sklopu biplarnog afektivnog poremećaja, naravno može da traje i duže ako se ne leči.

Kod sezoske depresije intenzitet simptoma zavisi i od temperamenta ličnosti. Češće se javlja kod žena nego kod muškaraca i jako je bitno napomenuti da se sezonski afektivni poremećaj javlja u jesenjim danima, čim nastupi sivilo i magla, kada imamo sumorna jutra. Javljaju se prvi simptomi i znaci koji su na prvu loptu neprepoznati i od same osobe koja svoje simptome često pripisuje i vremenskim prilikama, s druge strane osoba vrlo često neće potražiti pomoć stručnjaka, eventualno druge ili treće godine kada napravi paralelu simptoma sa vremenskim prilikama i kada simptomatologija dovede do narušavanja kvaliteta života i pada opšte funkcionalnosti.

Sezonska depresija i terapija

Tok lečenja je jako specifičan, u severnim zemljama je popularna fototerapija, odnosno terapija svetlom, imitacijom sunčeve svetlosti, gde se koriste posebne lampe jačine negde oko 3000 luksa. Postoje posebne prostorije koje su nameštene za fototerapiju, osvetljene, opremljene nameštajem svetlih i veselih tonova.

Na našim prostorima su ljudi skloni samoinicijativnom lečenju i pokušaju da sami prebrode poteškoće sa kojima se suočavaju tokom sezonske depresije. Neke osobe krenu na fitnes ili uzmu gomilu knjiga koje čitaju i pokušavaju na taj način da kupiraju svoje depresivno raspoloženje, ali i da se edukuju kako bi više naučili o tome i sami sebi pomogli. Međutim najbitnije je konsultovati se sa psihijatrom, jer vrlo često tokom samoinicijativnog načina lečenja osoba može sebi dodatno uzrokovati stres i frustraciju ukoliko pored sebe nema stručnu osobu koja bi joj uključila adekvatnu terapiju.

Čak ukoliko se osoba i odluči na sport, fitnes ili trčanje najbolje je da to uradi uz pomoć instruktora, jer ukoliko bi ljudi sami u jesenjim danima započeli sa intenzivnim treninzima, moglo bi doći do dodatnog iscrpljivanja organizma, nagomilavanja stresa, pada imuniteta, čestih prehlada , što bi još više ljude iscrpilo i dovelo do toga da se loše osećaju. Fizička aktivnost je preporučljiva, ali uz strukturisano vođenje od strane nekog stručnog lica, koje bi postepeno uvodilo aktivnost bez iscrpljivanja organizma.

Ono što je jako važno u lečenju jeste obratiti se stručnoj osobi – psihijatru, koja će Vas lečiti na adekvatan način Može to biti medikamentozna terapija, psihoterapija ili neka druga metoda poput ekoterapije, odnosno šetnja u prirodi, light terapija – terapija svetlom. Pored toga adekvatna hidracija organizma, balansirana ishrana i smanjenje zloupotrebe ugljenih-hidrata, čemu su skloni ljudi sa sniženim raspoloženjem, jer ugljeni-hidrati pospešuju lučenje serotonina i kratkotrajno popravljaju raspoloženje, ali kao negativnu posledicu mogu da imaju gojaznost, što može uzrokovati da se osoba na duže staze oseća loše.