Sinkopa

Sinkopa je prolazni, kratkotrajni gubitak svesti i posturalnosti, izazvan smanjenjem krvnog protoka u moždanom tkivu. Sinkopi prethodi neki pokretač, u vidu bola, visoke temperature, jaki i neprijatni stimulusi, njajčešće vidni.
Gubitak svesti ne počinje naglo, već se javljaju simptomi u vidu upozorenja, zamagljen vid, osećaj hladnoće, mišićne
slabosti i mučnine.

Gubitak svesti je kratak i traje od nekoliko sekundi do nekoliko minuta. Osoba često sama „dolazi sebi“, jer sam pad u horizontalni položaj poboljšava perfuziju mozga. Često prilikom pada može doći do povređivanja i do preloma kostiju.

Uzroci sinkope

Refleksni sinkopalni napadi su najčešći, kao posledica periferne vazodilatacije i bradikardije. Osoba je bleda, orošena znojem, a puls slabo opipljiv i usporen (filiforman puls). Sinkopa se može javiti posle napada kašlja, mokrenja, teškog fizičkog napora i to su tzv. situacione sinkope.

Sinkope mogu nastati i kao posledica promene položaja, pri ustajanju i stajanju (ortostatska hipotenzija). Kardiogena sinkopa je povezana sa poremećajem srčanog rada, aritmijama ili bolestima srčanog mišića. U ranom uzrastu ( 4 meseca – 6 godina) se mogu javiti afektivni spazmi. Cijanotički tip zacenjivanja, gde dete usled ljutnje, bola ili uskraćivanja željenog snažno plače dok ne zaustavi disanje a potom se ukoči pa omlitavi. Necijatnotični afektitvni spazmi nastaju nakon iznenadnog straha ili pada. Ubrzo nakon toga dete postaje bledo i gubi svest.

Sinkopu treba razlikovati od epileptičkog napada kao i to, da prolazni gubitak svesti se može javiti kod različitih stanja. (na primer hipoglikemija).

Lečenje sinkopa koje su uzrokovanje autonomnim poremećajima prolaze spontano. Osobi možemo podići noge i na taj način povećati venski priliv krvi u srce. Takođe, savetovaćemo osobe da izbegavaju situacije koje mogu dovesti do gubitka svesti, kao što su tople prostorije, duže stajanje.