Tokofobija – Strah od trudnoće i porođaja

Tokofobija predstavlja specifičan patološki strah od trudnoće odnosno od porođaja. Ovaj izraz se pojavio u stručnoj literaturi 2000. godine.

Reč potiče od grčkih reči tokos, što znači „porođaj“ i phobos, što znači „strah„. Fobija je iracionalan, intenzivan strah praćen simptomima od strane vegetativnog nervnog sistema (tahikardija, znojenje, podrhtavanje tela, klecanje nogu, lažna vrtoglavica i osećaj strepnje pri samoj pomisli na neki događaj).

Kako se manifestuje tokofobija?

U ovom slučaju osoba doživljava strah pri pomisli ili očekujući porođaj, dolazi do pojačane zaokupljenosti mislima, pogrešne interpretacije, pesimizma, depresije, anksioznosti, pojave nesigurnosti i nepoverenja u pozitivan ishod.

Ova vrsta straha je i načešći uzrok zašto neke žene žele carski rez. Pored simptoma od strane vegetativnog nervnog sistema javljaju se i košmari, poremećaj koncentracije, smanjena efikasnost u poslu i porodičnom funkcionisanju. U ekstremnim slučajevima se izbegava trudnoća uz izgovor da ne žele porodicu i da željno iščekuju klimaks, preterana upotreba kontracepcije, izbegavanje seksualnog kontakta, konflikti u vezama ili čak insistiranje na histerektomiji. Tokofobija kao strah od porođaja je zapravo strah od bola, strah za novorođenče, strah od smrti na porođaju i slično.

Oblici tokofobije

Tokofobija se deli na primarnu i sekundarnu.

• Primarna tokofobija se odnosi na žene koje nisu rađale i može nastati još u periodu adolescencije i nastaje na temelju tuđih iskustava koje adolescentkinja doživi kao traumatične ili čak gledajući slike i snimke porođaja, pa se u tom slučaju javlja averzija i od trudnoće i od porođaja. A može se javiti u trudnoći i pred sam porođaj.

• Sekundarna tokofobija se javlja kod žena koje su ranije rađale ali su imale traumatično iskustvo i stvorile su patološki strah od ponovne trudnoće i porođaja.

U nastanku tokofobije mediji igraju značajnu ulogu, jer uglavnom plasiraju negativna iskustva i loše ishode, dok se mnoštvo pozitivnih iskustava zanemaruje ili uopšte ne pominje.

Procenat žena sa tokofobijom je između 10-15% i ovo se odnosi na manifestnu tokofobiju gde i osoba i okolina imaju uvid da je strah koji se javio nerealan i da je potrebna stručna pomoć.

Kako se tretira strah od trudnoće i porođaja?

Način na koji se pomaže ženama sa tokofobijom jeste na prvom mestu adekvatna edukacija. Osvestiti ženu da je ženski organizam stvoren i prilagođen za porođaj. Ženama često nedostaje dobra edukacija o tome šta sve telo može, koje im se sve mogućnosti pružaju da bi im se olakšala trudnoća i porođaj, ali je svakako najgore onima koje okolina ne razume. Vrlo često su okolina i porodica sklone optuživanju i manjku razumevanja.

Ženama je potrebna podrška, edukacija i svaki strah se može pobediti ako mu se adekvatno pristupi. Veliki uticaj imaju i savetovališta za trudnice, dobra komunikacija sa ginekologom koji vodi trudnoću, dobra komunikacija i sa porodicom koju takođe treba edukovati u pojedinim aspektima.

Određeni procenat žena sa tokofobijom oboleva od depresije u trudnoći koja se intenzivira nakon porođaja kao postpartlna depresija. Ovakvo stanje je vrlo bitno prepoznati na vreme i lečiti. Ponekad je potrebno i timsko lečenje u kojem značajno mesto zauzimaju psihijatar, psihoterapeut, ginekolog, savetovalište za trudnice i podrška porodice.

Potrebno je generalno raditi na podizanju svesti od ove pojave i motivisati žene i trudnice da podele svoja osećanja sa porodicnom, sa stručnim osobama ili sa bilo kim ko ih može uputiti kome da se obrate kada se susretnu sa ovako neprijatnim emocijama.