Ujed psa: uzroci, rizik i terapija

Ujed psa je čest oblik povrede, često rezultat interakcije između čoveka i psa. Iako su mnogi psi prijateljski nastrojeni i ne predstavljaju nikakvu opasnost, važno je razumeti rizike povezane sa ujedom pasa i odgovarajuće mere koje treba preduzeti u slučaju incidenta.

Situacije u kojima je moguć ujed psa

Ujedi pasa mogu da nastanu iz različitih razloga, a razumevanje osnovnih uzroka može da pomogne u sprečavanju takvih incidenata. Neki uobičajeni uzroci uključuju:

• Strah ili pretnju – psi mogu da ugrizu kada se osećaju ugroženo, uplašeno ili saterano u ćošak. Ovaj odbrambeni odgovor je često izazvan nepoznatim okruženjem, glasnim zvukovima ili uočenim pretnjama njima ili njihovim vlasnicima.

• Zaštitno ponašanje – psi su poznati po svojoj lojalnosti i zaštitnim instinktima. Mogu da ugrizu ako nekoga vide kao potencijalnu pretnju njihovoj teritoriji, porodici ili resursima, kao što su hrana ili igračke.

• Bol ili povredu – psi u bolu ili uznemirenosti mogu agresivno da odreaguju, naročito kada ih dodirujemo ili im previše priđemo. Ugriz je u tom slučaju zaštitni odgovor, čak i ako su inače neki od pasa pitomi.

• Nedostatak socijalizacije ili obuke – psi koji nisu bili adekvatno socijalizovani ili obučeni za interakciju sa ljudima i drugim životinjama mogu da ispolje nepredvidivo ponašanje, uključujući ujedanje.

Rizici i komplikacije

Ujed psa može da dovede do različitih komplikacija, posebno ako se povreda ne sanira blagovremeno. To može da uključuje:

• Infekciju – ujed psa može da unese bakterije u ranu, što potencijalno dovodi do infekcija. Uobičajene bakterijske infekcije povezane sa ujedom pasa uključuju Staphilococcus aureus i Pasteurella vrste.

• Oštećenje tkiva – u zavisnosti od težine ugriza, može doći do oštećenja kože, potkožnih tkiva, mišića, tetiva ili kostiju. Duboke ubodne rane i povrede mogu zahtevati hitnu medicinsku pomoć.

• Prenos besnila – iako retko kod domaćih pasa, besnilo predstavlja ozbiljnu zabrinutost kada se radi sa lutalicama ili divljim životinjama. Ako je status vakcinacije psa protiv besnila nepoznat, važno je konsultovati zdravstvenog radnika.

• Emocionalni stres – ujed psa može da ima značajan psihološki uticaj na osobu koja je povređena, što rezultira anksioznošću, strahom i simptomima posttraumatskog stresnog poremećaja.

Kako se zbrinjava ujed psa?

Neophodno je tražiti hitnu medicinsku pomoć nakon ujeda psa. U zavisnosti od težine povrede, članovi medicinske službe mogu da preduzmu sledeće korake:

• Procenu rane – Zdravstveni radnik će pregledati ranu kako bi odredio njenu dubinu, procenio oštećenje tkiva i procenio rizik od infekcije ili drugih komplikacija.

• Čišćenje rana – Temeljno čišćenje rane blagim sapunom i vodom ili antiseptičkim rastvorom pomaže u uklanjanju prljavštine, bakterija i ostataka sa mesta ugriza. Za dublje rane može se sprovesti irigacija sterilnim fiziološkim rastvorom.

• Antibiotike i profilaksu tetanusa – U zavisnosti od faktora rizika i težine ujeda, zdravstveni radnik može propisati antibiotike kako bi sprečio infekciju. Pored toga, ako pojedinačna vakcinacija protiv tetanusa nije ažurirana, može se preporučiti vakcinacija protiv tetanusa.

• Zatvaranje rana – Površinske rane mogu biti ostavljene da zarastu sekundarno, dok dublje rane mogu zahtevati zatvaranje šavovima. U nekim slučajevima može biti potrebno odloženo zatvaranje ili konsultacija sa specijalistom, kao što je plastični hirurg.

• Terapiju bola – Lekovi protiv bolova, oralni i lokalni, mogu da se ordiniraju za ublažavanje bolova povezanih sa oštećenjem tkiva.

• Procenu statusa vakcinacije – Ako je istorija vakcinacije psa nepoznata ili ako postoji zabrinutost u vezi sa besnilom, zdravstveni radnik može proceniti potrebu za profilaksom besnila, što može uključiti seriju vakcinacija.

• Negu i dalje praćenje – Biće obezbeđena odgovarajuća uputstva za negu rana, uključujući održavanje rane čistom i suvom, menjanje zavoja po potrebi i praćenje.