Uticaj kolere kroz istoriju

Tokom istorije, čovečanstvo širom sveta je sporadično bilo pod uticajem epidemija kolere. Još su zapisi Hipokrata i Galena opisivali bolest koja bi mogla da bude kolera.

Ipak, savremena saznanja o koleri datiraju od početka 19. veka, kada su istraživači napredovali u pogledu boljeg razumevanja uzroka bolesti i njihovog lečenja. Prva pandemija počela je u jugoistočnoj Aziji 1817. godine, a zatim se proširila na ostatak sveta. Ova i svaka sedeća epidemija, nanele su veliki gubitak svetskoj populaciji.

1961. godine, sedma pandemija kolere počela je u Indoneziji i brzo se raširila u druge zemlje Azije, Afrika i Evrope, a tek 1991 zahvatila je i Latinsku Ameriku koja je ovoj bolesti odolevala više od jednog veka. Tada je na području 16 država Latinske Amerike zabeleženo blizu 400.000 obolelih i 4000 smrtnih slčajeva u jednoj godini.

1992. godine nova serogrupa izazvala je opsežnu epidemiju na prostoru Bangladeša. Mogućnost nove pandemije ni danas ne može da bude isključena, jer neki novi izolovani soj može vremenom da stekne dovoljno virulencije i izazove pandemiju.