Čas anatomije profesora Tulpa – Rembrant van Rajn
2 min čitanja
Čas anatomije profesora Tulpa. Autor: Rembrant Harmenson van Rajn
Javni događaj koji je ovekovečen kao spoj medicine i istorije umetnosti
Čas anatomije doktora Nikolasa Tulpa je ulje na platnu holandskog slikara Rembranta van Rajna, naslikano 1632. godine. Slika predstavlja grupni portret koji je naručio uticajni lekar doktor Nikolas Tulp, kasnije amsterdamski gradonačelnik, za gildu amsterdamskih hirurga. Danas se nalazi u muzeju Mauritshuis u Hagu.
Na slici je dr. Nikolas Tulp, koji objašnjava muskulaturu ruke prisutnim medicinskim stručnjacima. Leš na slici je zločinac Aris Kint, koji je prethodno tog dana obešen zbog oružane pljačke. Neki od posmatrača su aristokrate koji su platili da budu uključeni u sliku.
Događaj na slici se odvio 16. januara 1632. godine, u Amsterdamskoj hirurškoj gildi, kojoj je Tulp pripadao i nosio titulu zvaničnog Gradskog anatoma, kome je bilo dozvoljeno da vrši samo jedno javno seciranje godišnje, za koju bi se koristilo telo pogubljenog zločinca.
Savremeni stručnjaci su komentarisali preciznost kojom je 26-godišnji Rembrant naslikao mišiće i tetive. Nije poznato gde je stekao ta znanja, moguće je da je iskopirao detalje iz priručnika anatomije.
Lice leša je delimično osenčeno, nagoveštaj “senke smrti” (umbra mortis), tehnike koju će Rembrant često koristiti.
Naturalistički osvetljeni leš i doktor Nikolas Tulp su u centru pažnje. Doktor Tulp stoji sa desne strane, i jedina je figura koja nosi šešir. On drži makaze u ruci i objašnjava tetive na odsečenoj ruci leša. Sa druge strane stoji grupa koja pažljivo i čak možda sa preterano napregnutom pažnjom sluša njegovo izlaganje i posmatra seciranje leša. U donjem desnom uglu nalazi se otvoren ogromni priručnik iz anatomije, verovatno “Fabrika ljudskog tela” autora Andreasa Vesalijusa, objavljenog 1543. godine.
Rembrant van Rajn je veoma smelo i uspešno rešio problem statične kompozicije na slici. Uvođenjem dijagonale koja kreće od knjige ispod mrtvačevih nogu i pruža se do glave čoveka u gornjem levom uglu stvorio je utisak pokreta. Igrom svetlosti scena je dobila ne samo neku čudnu, neobičnu lepotu već i skoro misteriozan izgled, koji je navodio na to da se u ovoj slici traži neki dublji, skriveniji poetično filozofski smisao, koga u njenoj prozaičnoj sadržini nema.
Autori: mojamedicina.com, wikipedia, artnit.net
