Akromegalija

Akromegalija predstavlja uvećanje perifernih delova tela kao posledica povećanog lučenja hormona rasta.

Hormon rasta sintetiše i luči adenohipifiza. Ovaj hormon, koji se još zove i somatotropin, pod uticajem je hormona hipotalamusa. Hormon oslobađanja somatotropina podstiče, dok somatostatin ihibiše lučenje hormona rasta.

Poremećaj u količini ovog hormona može da ide u smeru njegovog povećanja ili smanjenja. Ukoliko se poveća lučenje hormona rasta posle puberteta, nastaće akromegalija. Uzrok povećanog lučenja somatotropina je najčešće adenom adenohipofize koji autonomno produje hormon. Posle puberteta epifizne hrskavice dugih kostiju su zatvorene, pa zbog toga kosti više ne mogu da rastu u dužinu nego zadebljavaju, odnosno povećavaju svoj poprečni dijametar.

Taj proces je karakterističan za kosti šaka, stopala i donje vilice. Takođe postoji podsticaj rasta i vezivnog tkiva pa se uvećavaju i usne, uši, nos. Upravo zbog uvećanja akri, perifernih delova tela, bolest je dobila ime akromegalija. Ipak, postoji i uvećanje delova tela koji nisu vidljivi golim okom, a to se upravo dešava na visceralnim organima. Uvećavaju se srce, kolon, bubrezi, jetra. Najznačajnije je uvećanje srca, kardiomegalija. Zbog uvećanja njegove mase povećavaju se potrebe miokarda za kiseonikom, što ne mogu da isprate koronarne arterije. Kao posledica ovog disbalansa nastaje koronarna bolest srca. Upravo zbog toga je EKG jedan od prvh dijagnostičkih procedura.

Kod ovih pacijenata postoje i metabolički poremećaji. Zbog hipersekrecije hormona rasta postoji hiperglikemija, pa endokrini pankreas luči veće količine insulina kako bi se nivo glikemije smanjio. Međutim posle nekog vremena, pankreas se iscrpi i gubi mogućnost sinteze povećane sinteze insulina, te se nastaje dijabetes melitus sa svim pratećim posledicama.