Bol u grudima

Bol u grudima može biti simptom oboljenja organa grudnog koša, trbušne šupljine (ograni gastrointestinalnog trakta), kao i oboljenja nekih struktura vrata. Pošto se na zidu grudnog koša nalazi još jedan važan organ, dojka, bol u grudima može biti simptom oboljenja ovog organa.

Organi GIT-a, čija oboljenja mogu dati bol u grudima kao simptom su jednjak, želudac, dvanaestopalačno crevo, jetra i pankreas. Bol ili nelagoda u grudima može biti simptom i oboljenja vratne kičme kao i štitne žlijezde.

Potencijalno opasni uzroci – urgentna stanja

1. Za anginu pektoris je karakterističan pritisak, stezanje, trganje iza grudne kosti, sa širenjem bola prema vratu, u levu ili obe ruke, te na leđa između lopatica. Bol obično nastaje pri naporu, nakon obroka ili pri emotivnoj reakciji, a smiruje se nakon odmora ili uzimanja nitroglicerina.

2. Akutni infarkt miokarda ima iste simptome kao angina pektoris, samo što su jači i duže traju. Za svaki bol u grudima koji traje 30min i više treba pomisliti na infarkt miokarda. Bol ne prestaje ni nakon odmora, ni nakon upotrebe nitroglicerina.

3. Disekcija aorte se manifestuje izrazito jakim bolom u sredini grudnog koša koji zrači prema leđima i ne menja se pri promeni položaja. Palpacijom, periferni pulsevi mogu biti oslabljeni ili odsutni, te asimetrični.

4. Miokarditis – prisutan je bol u grudima koji obično ne zavisi od položaja pacijenta. Praćen je febrilnošću, mijalgijom, glavoboljom i malaksalošću. Često ima progresivan tok i vodi ka kongestivnoj srčanoj insuficijenciji.

5. Perikarditis – karakteriše ga konstantan stežući bol iza grudne kosti, koji podseća na infarkt miokarda. Pojačava se pri kašlju, dubokom inspirijumu i ležanju na leđima. Ublažava se pri naginjanju tela napred. Često je praćen groznicom i palpitacijama. Postoji podatak o nedavnoj respiratornoj infekciji. Karakterističan je brz i nepravilan puls, ako i perikardno trenje.

6. Plućna embolija – najčešće počinje iznenadnom dispnejom i bolom i gudima. Supsternalni i lateralni bol pleuralnog tipa može biti udružen sa kašljem i hemoptizijom, tahipnejom i tahikardijom. U anamnezi se dobija podatak o nedavnoj hiruškoj intervenciji ili imobilizaciji, ili su vidljivi varikoziteti na donjim ekstremitetima.

7. Pleuritis – obično je unilateralan. Javlja se bol koji se pojačava pri kašlju i disanju. Može se javiti kod pneumonije, tuberkuloze, pankreatitisa, infarkta pluća, tumora, pneumotoraksa, reumatoidnog artritisa, traume. Auskultatorno se iznad pleuralnog izliva ne čuje disajni šum, ako nema izliva čuje se pleuralno trenje.

8. Pneumotoraks – manifestuje oštrim bolom u grudima, pleuralnog tipa i despnejom. Često je posljedica povrede toraksa ili opstruktivne bolesti pluća, mada nekada nastaje i spontano.

9. Ruptura jednjaka – praćena je intenzivnim bolom supsternalno i u epigastrijumu. Praćena je povraćanjem i hematemezom. U anamnezi se dobija podatak o nedavnom rekurentnom povraćanju. Auskultatorno se uz sternum čuju krepitacije.

10. Holecistitis – obično počinje bolom u epigastrijumu ili ispod desnog rebarnog luka i širi se u grudni koš. Praćen je mučninom i povraćanjem. Ako je bol nastao nakon uzimanja neke vrste hrane ili je praćen povišenom telesnom temperaturom, to može usmjeriti na GIT. Prilikom palpatornog pregleda se može javiti bol u epigastrijumu ili gornjem desnom kvadrantu.

11. Pankreatitis – karakterističan je stalan, uporan bol u srednjem epigastrijumu, koji se širi na leđa. Praćen je mučninom, povraćanjem, groznicom, tahikardijom i hipotenzijom. Auskultatorno se bazalno na plućima mogu čuti pukoti zbog pleuralnog izliva, češće levo.