Principi lečenja hipertenzije

Principi lečenja hipertenzije predstavljaju složen prices u kojem sudeluju odluke lekara i pacijenta.

Hipertenzija predstavlja povećanje sistolnog krvnog pritiska iznad 140 milimetara živinog stuba, odnosno dijastolnog iznad 90. Optimalne vrednosti su 120/80. Hipertenzija je podmukla bolest koja nastaje uglavnom postepeno, te se često ne dijagnostikuje na vreme. Nastaje na mnogobrojne načine i najčešće je udružena sa stresom, dijabetesom, ali i pušenjem, hiperlipidemijama i gojaznošću. To su faktori koji dovode do mehaničkog oštećenja endotela krvnih sudova i nastanka ateroskleroze. To dalje dovodi do drugih bolesti kardiovaskularnog sistema pa je hipertenziju neophodno lečiti na vreme.

Principi lečenja hipertenzije su ključan momenat zbog svega navedenog. U početku se predlaže promena higijensko-dijetetkog režima, uvođenje fizičke aktivnost i smanjenje stresnih situacija. Ako ovakve mere ne mogu da budu sprovedene, prelazi se na farmakoterapiju. Vrlo je bitno da se farmakoterapija uvede na zajednički dogovor lekara i pacijenta jer se obično ona primenjuje doživotno. Neophodno je da se pacijenti pridržavaju ove terapije. Obično se počinje sa monoterapijom (primenom samo jednog leka), a ako se ne postignu zadovoljavajući rezultati opravdano je propisati kombinaciju dva ili tri antihipertenziva. Pri tom treba voditi računa na neželjena dejstva pa se iz tog razloga obično doze smanjuju.

Antihipertenzivi prvog izbora su beta blokatori, diuretici, ACE inhibitori, inhibitori angiotenzinskih receptora i blokatori kalcijumskih kanala. Odabir pravog leka zavisi od mnogih faktora, a treba imati u vidu i neželjena dejstva. Iz tog razloga se beta blokatori izbegavaju kod muškaraca sa impotencijom, dok se kod onih sa čestim glavoboljama ne propisuju blokatori kalcijumskih kanala.