Doktor Jozef Mengele
2 min čitanjaDoktor Jozef Mengele sproveo je nehumane medicinske eksperimente na zatvorenicima Aušvica.
Doktor Jozef Mengele je bio najistaknutiji u grupi nacističkih lekara koji su sprovodili vrlo bolne eksperimente nad zatvorenicima najozloglašenijeg logora, a često su sami ogledi vodili u smrt. Doktor Mengele je rođen 16. marta 1911. godine u Gincburku u Nemačkoj. 1943. Mengele je postao glavni lekar u Aušvicu. Oni koji s podvrgnuti Mengelovim eksperimentima su umrli ili su ubijeni kako bi se održali ogledi na njihovim leševima.
Medicinski eksperimenti u Aušvicu
Mengele se interesovao za blizance u kada su u pitanju medicinska istraživanja, uz svog mentora, doktora Otmana Frajhera. I sam Otman je bio poznat po eksperimentima na identičnim blizancima kako bi pronašao genetsko poreklo različitih bolesti. Tokom tridesetih godina prošlog veka, Mengele i njegov mentor izveli su brojne legitimne istraživačke protokole na blizancima. Ali u Aušvicu, sa punom dozvolom za sakaćenje i ubijanje ispitanika, Mengele je izveo širok spektar očajničkih i često smrtonosnih eksperimenata na jevrejskim i romskim blizancima, uglavnom decom.
Imao je široku paletu drugih istraživačkih interesovanja. Bio je fasciniran heterohromijom, pojavom kada se boja dužice očiju razlikuje kod pojedinca. Tokom boravka u Aušvicu, doktor Mengele je sakupljao oči svojih ubijenih žrtava, kako bi delimično materijal koleginici Karin Magnusen, koja se istraživala pigmentaciju očiju. Takođe je revnostno dokumentovao napredovanje bolesti Noma u logorima, vrsti gangrene koja uništava sluznicu usne duplje i drugih organa.
Pokušavao je da dokaže da je krv Jevreja i Roma „lošijeg kvaliteta“ kroz dokumentaciju o fizičkim anomalijama i prikupljanje uzoraka tkiva i delova tela.
Nove ideje
Mengele je čvrsto zastupao i nacističku rasnu teoriju i uključio se u širok spektar eksperimenata koji su imali za cilj da ilustruju nedostatak otpornosti Jevreja i Roma prema raznim bolestima. Pokušavao je da dokaže da je krv Jevreja i Roma „lošijeg kvaliteta“ kroz dokumentaciju o fizičkim anomalijama i prikupljanje uzoraka tkiva i delova tela.
Kao i većina „naučnika“ koji rade u okruženju koncentracionog logora, doktor Mengele je za svoje pomoćnike uposlio medicinske radnike koji su bili zatvorenici za obavljanje svakodnevnih groznih zadataka i izvođenje obdukcija na mrtvim žrtvama. Mnogo podataka o Mengelovim aktivnostima dobili smo od doktora Miklosa Nislija, zatvorenika koji mu je pod prinudom pomagao. Nisli je podelio svoja iskustva u delu „Aušvic: doktorska svedočenja“.
Eksperimentima ovog ozloglašenog doktora medicina je dobila nova saznanja, neka od njih su dragocena. Ostaje jasno da je po tu cenu pogažena lekarska etika, po čemu je ovaj doktor široko poznat.