Građa i uloga jetre

Jetra je, posle kože, najveći organ ljudskog tela, a svakko je najveći visceralni organ. Sam pojam uloga jetre je širok, a da je život bez ovog organa nemoguć, razumećete kroz nastavak teksta.

Jetra se sastoji od specijalizovanih ćelija koje se zovu hepatociti. Tkivo jetre izgrađeno je od mnogobrojnih lobulusa heksagonalnog oblika. U centru svakog lobulusa nalazi se vena centralis koja odvodi krv u sistem vene kave inferior. Od vene centralis se radijalno pružaju Remarkove gradice hepatocita ka periferiji lobulusa, raspoređenih u jedan ili dva niza, a odvojeni su sinusoidima. Na obodu svakog lobulusa nalaze se portni prostori, u čiji sastav ulaze krvni sudovi, žučni vodovi, nervi i limfni sudovi.

Specifičnost cirkulacije

Cirkulacija jetre je dvojaka, poreklom od vene porte hepatis, oko 70%, koja nosi vensku krv iz digestivnog trakta i poreklom arterije hepatike proprije koja nosi arterijsku krv. Na taj način hepatociti se praktično „kupaju“ u krvi i dobijaju veliku količinu kiseoinka i hranljivih materija. ogranci ovih krvnih sudova prižaju se u portne prostore, a krv iz njih pod pravim uglom ulazi u sinusoide i putuje ka venama centrales.

Interesantno je da žuč u žučnim kanalićima portnih prostora teče u suprotnom smeru od krvi u krvnim sudovima. S obzirom da su hepatociti u blizini portnih prostora najbolje ishranjeni, spadaju u prvu zonu, oko njih se nalazi druga zona, dok je treća najudaljenija, najslabije ishranjena i u blizini je vene centralis. Zbog toga se patološki procesi koji zahvataju cirkulaciju jetre, javljaju pre svega u zonu tri, pa napreduju ka zoni jedan. Građa jetre podrazumeva i prisustvo Kupferovih ćelija, koje su deo retikuloendotelnog sistema i čine makrofage jetre.

Ipak, osnovna funkcionalna jedinica jetre nije lobulus, kako se to ranije smatralo, nego acinus, koji ima oblik paralelograma. On se prostire između dve vene centrales i dva portna prostora.

Uloga jetre

Uloga jetre je višestruka, čak se navodi i preko 200 funkcija koje ona vrši. Ona može da se posmatra kao svojevrsna žlezda pridodata digestivnom traktu ili koja je umetnuta između digestivnog trakta i kardiovaskularnog sistema. Ima ulogu u obradi hranljivih materija koje pristižu iz digestivnog trakta, sintetiše lipoproteine plazme, glikogen, ali poseduje i enzime za glukoneogenezu. Jetra sintetiše proteine plazme, albumine i skoro sve globuline, izuzetak su samo gama globulini koje sintetišu plazma ćelije. Takođe fibrinogen, reaktanti akutne faze i faktori koagulacije su sintetisani od strane jetre. Za sintezu i modifikaciju molekula proteinske prirode ključna je aktivnost poliribozoma koji ulaze u sastav granuliranog endoplazmatskog retikuluma i Goldžijev aparat u hepatocitima.

U jetri se odvija detoksikacija pojedinih hemijskih materija i lekova, ksenobiotika. Ti procesi zasnovani su na aktivnosti glatkog endoplazmatskog retikuluma hepatocita. Ovaj organ je i depo liposolubilnih vitamina, ali i drugih mikroelemenata. Sinteza žuči je neizostavan proces koji se odvija u jetri neprestano. Tokom fetalnog perioda, u jetri se odigrava proces eritropoeze, dok u odraslom dobu ona ima značajno mesto u sintezi pojedinih hormona.