Šta su antitela?
2 min čitanja
Foto: genprice
Šta su antitela? Čini se da ovo pitanje nikada nije bilo češće nego u trenutno doba pandemije novomutiranim Korona virusom.
Antitela su glikoproteini, imunoglobulini, koji se sastoje od dva teška i dva laka lanca. Lanci su međusobno povezani disulfidnim vezama, te su prostorno formirani u obliku slova Y. Svaki laki lanan čini 220 aminokiselina, dok su teški lanci sačinjeni od 440. U teškim lancima je smešten ugljeno-hidratni deo. Podložni su proteolitičkim enzimima s obzirom da su u pitanju proteini. Tom prilikom nastaju tri proizvoda: dva Fab fragmenta i jedan Fc. Fab fragmenti se vezuju za antigene i sastoje se od N terminalnog dela teških lanaca i kompletnog lakog lanca. S druge strane, Fc fragment se vezuje za komplement ili površinu ćelija, a sastoji se od C terminalnog dela teških lanaca.
Interesantno je da antitela ne sintetiše jetra, kao što je to slučaj sa većinom proteina plazme. Ovi molekuli su sintetirani od strane plazma ćelija, odnosno aktiviranih B limfocita, nosilaca humoralnog imuniteta.
IgM antitela su karakteristična za rane faze infekcija, te se njihov titar povećava u prvih 14 dana.
Razlikujemo 5 klasa imunoglobulina: IgM, IgG, IgA, IgE i IgD. Oni mogu da se nađu u monomernom obliku, kao dimeri, trimeri ili čak kao pentameri, IgM antitela. IgE imunoglobulini su značajni u parazitarnim infekcijama, alergijskim stanjima. IgA antitela su karakteristična za lokalni imunitet organa i organskih sistema. IgM antitela su karakteristična za rane faze infekcija, te se njihov titar povećava u prvih 14 dana. Antitela klase IgG se javljaju posle IgM, titar im se povećava posle 14 dana i posle nekih infekcija mogu ostati u organizmu prisutna i doživotno. Takođe, ona prozaze placentu i štite novorođenče u prvim mesecima života.
