Insuficijencija pankreasa

Insuficijencija pankreasa može da nastane akutno ili hronično, odnosno u kratkom ili dužem vremenskom periodu.

Do insuficijencije pankreasa dovodi cistična fibroza. Usled suviše gustog pankreasnog soka koji otežano odlazi u duodenum, nastaje povećanje pritiska u acinusima pankreasa. Usled toga nastaje njihovo uvećanje i funkcionalno oštećenje, koje kasnije dovodi do umnožavanja vezivnog tkiva i potpunog gubitka funkcije oštećenih acinusa. Posledica je smanjenje sinteze pankreasnih enzima. Takođe, hronični pankreatitis se odlikuje smanjenom funkcijom pankreasa, odnoso insuficijencijom.

Glavna posledica pankreasne insuficijencije je otežano varenje hrane, odnosno maldigestija. Ovim procesom može da bude zahvaćena bilo koja vrsta hrane, ugljeni-hidrati, lipidi ili proteini, u zavisnosti od toga koji se enzim u manjoj količini sintetiše. Maldigestija za posledicu ima i malapsorpciju koja vodi gubitku kilograma, anemiji, smanjenu raspoložive količine nutritijenata koji su neophodni organizmu za sintezu drugih materija i daljim sledstvenim posledicama.

Pojava ugljenih-hidrata u stolici zove se amiloreja. Ukoliko se u stolici nađu proteini, nastaje kreatoreja kao posledica nedostatka enzima za varenje proteina. Steatoreja se odlikuje masnim stolicama usled nedostatka enzima za varenje masti i klinički ima veliki značaj. Ova poslednji poremećaj nastaje kod oštećenja 90% egzokrinog pankreasa, te je znak njegovog ozbiljnog oštećenja. Uz ove poremećaje, često se javlja i dijabetes melitus, zbog oštećenja i endokrinog dela pankreasa.

Treba imati u vidu da je pankreas organ bez kojeg je život nemoguć, a kod osoba sa njegovom oštećenom funkcijom primenjuju se enzimi za varenje hrane pre i u toku obroka.