Kako dišemo?

2 min čitanja
kako-disemo-15

Foto: funkidslive

Da li ste se nekad zapitali kako dišemo? Ovaj, na prvi pogled komplikovan proces, uopšte nije tako komplikovan, ako se dobro razumeju zakoni fizike.

Pre svega, pluća se sastoje od elastičnih vlakana koja obezbeđuju fleksibilan rad ovog organa tokom disanja. Te elastične sile teže sa skupe, odnosno kolabiraju pluća. Međutim ona se u našem grudnom košu nalaze u raširenom stanju. Kako je to moguće?

Pluća nisu tek tako smeštena u grudnom košu. Ona pasivno prate širenje i skupljanje zidova grudnog koša. Širenje se dešava udisanje, inspirijumom, dok se skupljanje odvija u izdisanju, odnosno ekspirijumu. Između grudnog koša i pluća nalazi se interpleuralni prostor bez kojeg proces disanja ne bi bio moguć. Ovaj prostor je formiran visceralnom pleurom, plućnom maramicom, koja čvrsto naleže na pluća, a su predelu hilusa se od nje odvaja drugi list, parijetalna pleura, koja je u kontaktu sa unutrašnjom stranom grudnog koša. Izmešu ova dva lista pleura je formiran interpleuralni prostor. U njemu se nalazi mala količina tečnosti koja ima ulogu lubrikanta pri disajnim pokretima.

kako dišemo
Na slici je interesantno prikazano kako dišemo. Plavi balon, koji predstavlja plućno tkivo, pasivno će da se širi povećanjem negativnog pritiska (vakuuma) koji nastaje povlaćenjem roze balona, koji simulira rad inspiratornih mišića – Foto: scientificamerican

Fizički zakoni disanja

Tokom inspirijuma, udisaja, aktivira se inspiratorna muskulatura. Tu najpre spadaju dijafragma, koja povećava kranio-kaudalni dijametar grudnog koša i spoljašnji međurebarni mišići (mm. intercostales externi), koji povećavaju antero-posteriorni i latero-lateralni dijametar. Ova mišićna vlakna se pružaju koso, unapred i nadole, pa njihovom kontrakcijom nastaje podizanje rebara i povećanje zapremine grudnog koša. Zbog širenja zapremine grudne duplje, nastaje negativan pritisak u interpleuralnom prostoru, odnosno negativniji od atmosferskog. Zbog toga ga elastično plućno tkivo pasivno prati i povećava svoju zapreminu, što dovodi do širenja disajnih puteva i ulaska vazduha iz atmosfere u pluća. Bitno je napomenuti da se ponekad tokom inspirijuma mogu aktivirati i pomoćni mišići kao što su musculus sternocleidomastoideus, musculus pectoralis minor, musculus seratus anterior.

kako dišemo
Foto: sciencedirect/MojaMedicina

Ekspirijum nastaje relaksacijom inspiratorne muskulature, a to dovodi do vraćanja grudnog koša u prvobitan položaj. Kao posledica javlja se povećanje pritiska u interpleuralnom prostoru, što teži da istisne vazduh iz pluća. Za razliku od inspirijuma koji je aktivan proces i zahteva energiju za kontrakciju inspiratornih mišića, ekspirijum je pasivan proces. Međutim za forsirani ekspirijum uključuju se ekspiratorni mišići, musculus rectus abdominis, mm. intercostales interni.

Srodni tekstovi

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

Možda ste propustili

Copyright © All rights reserved. | Newsphere by AF themes.