Mehanička ventilacija pluća

2 min čitanja
mehanička ventilacija pluća

Foto: aarc

Mehanička ventilacija pluća daje potporu funkciji disanja ili ga potpino zamenjuje.

Mehanička ventilacija pluća koristi se kod bolesnika sa teškom akutnom respiratornom insuficijencijom. Fizički protok vazduha u pluća i iz pluća vrši uređaj ventilator. On održava i razmenu kiseonika i ugljen-dioksida, jer to pluća nisu u stanju sama da učine.

Mehaničku ventilaciju treba primeniti što je moguće pre i treba da traje što je moguće kraće, jer samo tada ona može da pruži bolesniku maksimalnu pomoć uz minimalne komplikacije.

Mehanička ventilacija pluća
Foto: pinterest

Treba napomenuti da je mehanička ventilacija terapijska mera koja u određenom trenutku spašava život pacijentu. Ali ne treba zaboraviti da je mehaničku ventilaciju neophodno konstantno pratiti, odnosno ona zahteva stalno prisustvo medicinskog osoblja i njegovo angažovanje.

Međutim kada govorimo o podeli, mehanička ventilacija pluća može da bude potpuna i delimična.

  • Potpuna ventilacija se radi u totalnoj anesteziji kod osoba sa teškim oštećenjima. Disajni put se obezbeđuje endotrahealnim tubusom. Celokupnu ventilaciju obezbeđuje mehanički ventilator.
  • Delimična ventilacija dopunjuje ventilaciju bolesnika i koristi se kod srednje teških slučajeva ili u fazi oporavka. U ovom slučaju je potrebna sinhronizacija disanja bolesnika i rada uređaja.

Neželjena dejstva mehaničke ventilacije

Savremena primena mehaničkog ventilatora zasnovana je na uduvavanju vazduha u pluća, zapravo odravanje ispirijuma pod pozitivnim pritiskom, što se značajno razlikuje od fizioloških mehanizama disanja. Prirodno, u interpleuralnom prostoru vlada negativniji pritisak u odnosu na atmosferski. Širenjem dijametara grudnog koša funkcijom inspiratornih mišića ta negativnost se povećava, a plućno tkivo pasivno prati pokrete i nastaje širenje alveola, odnosno proces inspirijuma.

Ako imamo sve to na umu, jasno je da će mehaničko uduvavanje vazduha dovesti do brojnih neželjenih efekata. Na nivou pluća moguća je atelktotrauma, usled konstantnog otvaranja i zatvaranje alveola. Volutrauma i barotrauma su posledica generisanja prevelikih pritisaka i Tidalovog volumena. Biotrauma se javlja kao posledica aktivacije medijatora inflamacije usled nabrojanih oštećenja plućnog parenhima.

Veštačka ventilacija usloviće i poremećaj funkcije drugih organa. Moguća je hipotenzija, povećanje intratorakalnog i intrakranijalnog pritiska, usporena peristaltika, smanjena perfuzija bubrega.

Autor

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

Copyright © All rights reserved. | Newsphere by AF themes.