Karcinom penisa

Karcinom penisa čini oko 1% malignih oboljenja muškaraca, ali je u nekim regionima Amerike i Afrike taj procenat mnogo veći.

Glavni faktor rizika je loša i neadekvantna higijena, te se usled nakupljanja smegme ispod prepucijuma stvara hronična inflamacija i karcinom. HPV takođe ima ulogu u nastanku karcinoma. Karcinom penisa se skoro nikada ne javlja kod jevreja i muslimana, jer je kod njih uobičajena cirkumcizija neposredno nakon rođenja. Najčešće se javlja kod starijih neobrezanih muškaraca.

Promene koje se javljaju na početku se manifestuje kao ulcerozne promene lokalizovane na glansu i prepucijumu. Takva eritematozna indurativna promena, kao i nemogućnost prevlačenja prepucijuma preko glansa penisa (fimoza) prekriva leziju i odgađa javljanje lekaru. Često se javlja i bol, sekrecija kao i krvarenje uz otezano mokrenje. Inspekcija celog penisa podrazumeva i palpaciju ingvinalnog kanala, jer veliki broj pacijenata ima i uvećane ingvinalne limfne žlezde.

Da bi postavili dijagnozu neophodna je ultrasonografija i CT abdomena i male kale karlice, a pre samog lečenja i biopsija i patohistološka analiza. Radiografija pluća se takođe radi, da bi isključili postojanje metastaza.

Hirurško lečenje je terapijska opcija. U slučaju totalne amputacije uretra se izvodi na perineumu, a delimično odstranjenje, da bi sačuvali funkciju penisa, je moguće sa adekvantnim čistim granicama (minimum 2 cm). Cirkumcizija je moguća kod manjih i ograničenih promena, a kod postojanja metastaza neophodna je i limfadenektomija.