Korozivne povrede jednjaka

Korozivne povrede jednjaka predstavljaju oštećenja zidova jednjaka koje nastaju kao posledica ingestije hemijskih supstanci, a najčešće kiselina i baza.

Deca najčešće uzimaju korozivne supstance iz neznanja, dok odrasli to čine zadesno u alkoholisanom stanju, te u pokušaju samoubistva. Kiseline izazivaju koagulacionu, a baze kolikvacionu nekrozu koja je težeg stepena. Promene na ustima i zdrelu su minimalne zbog pasaže, ali su na jednjaku, želucu i crevima teške.

Promene prolaze kroz sledece stadijume:

• primarna lokalna nekroza u ustima, ždrelu, jednjaku, želucu i crevima
• generalizovana intoksikacija
• akutni, subakutni i hronični ezofagitis
• izlečenje ezofagitisa i formiranje ožiljnih stenoza,
• kasne komplikacije: restenoze i maligna alteracija.

Formiranje ožiljaka i stenoze počinje treće nedelje od ingestije.

Anamneza je tipična. Bolesnik se žali na bolove u ustima, u ždrelu, iza grudne kosti, otežano guta, ima hipersalivaciju, povraća sukrvičav sadržaj. Zatim se javlja otežano disanje, razvoj šoka sa padom pritiska, cijanozom, hladnim eķstremitetima, paraliza vazomotora i letalni ishod. Ako se ne razvije šok nakon 24-48h dolazi do oštećenja bubrega, hematurije, hemolize i poremećaja elektrolitnog disbalansa.

Anamneza i klinička slika su dovoljne za postavljanje dijagnoze. Neophodna je identifikacija korozivnog sredstva. Ezofagoskopija se retko radi odmah i u toku 24h, mada se nekada preporučuje uz istovremeno plasiranje nazogastrične sonde.

Lečenje

U akutnoj fazi je kontraindikovano davanje antidota kao i izazivanje povraćanja. Isključuje se per os uzimanje hrane i tečnosti. Poželjna je evakuacija sadržaja uz pomoć nazogastrične sonde.

Pacijent se smešta na intenzivnu negu, gde se prate vitalni parametri i gde je moguće dati anti šok terapiju, korigovati acidobaznu ravnotežu i elektrolitni disbalans, sprovesti dijalizu, dati antibiotsku i kortikosteroidnu terapiju. Bolesnik najčešće umire u prvih 12h sati od šoka.

Lečenje sekvela počinje krajem druge ili početkom treće nedelje. Kontrolna ezofagoskopija se radi svakih 10 dana i dilatacija bužiranjem takođe. Bužira se samo mali broj stenoza, ukoliko su multiple i postoji rizik od perforacije izvodi se hiruški zahvat.