Kortikosteroidi u terapiji astme

U terapiji bronhijalne astme kortikosteroidi zauzimaju prevo mesto.

Kortikosteroidi u terapiji bronhijalne astme mogu da se podele na inhalatorne, peroralne i injekcione. S obzirom da je bronhijalna asma hronično oboljenje respiratornog trakta, ovi lekovi zauzimaju prvo mesto u njenoj terapiji. Njihov mehanizam dejstva zasniva se na inhibiciji metabolizma arahidonske kiseline pri čemu bi nastali bronhokonstriktorni leukotrijeni.

Injekcioni oblici (metil-prednizolon, deksametazon) koriste se u status asthmatikusu.

Mogu da se koriste inhalatorno (budesonid, flutikazon, beklometazon) u prevenciji akutnog napada bronhijalne astme. Postoje i fiksne kombinacije sa dugodelujućim beta agonistima u prometu. Peroralno (prednizolon) kortikosteroidi se koriste u težim slučajevima, nelečenoj astmi. Tada se počinje sa visokim dozama koje se postepeno smanjuju ukoliko se akutni napadi dispnee ne javljaju i prelazi se na inhalatorne kortikosteroide. Postepeno ukidanje peroralne terapije je značajno da se pacijent ne bi uveo u akutni napad bronhijalne astme. Injekcioni oblici (metil-prednizolon, deksametazon) koriste se u status asthmatikusu.

Kortikosteroidi se često kombinuju sa beta agonistima (bronhodilatatorima) jer mogu da povrate osetljivost njihovih receptora koji imaju karakterisike nishodne regulacije (razvoj tolerancije).

Od lokalnih neželjenih dejstava pri inhalatornij primeni moguća je suvoća usta, orofaringealna kandidijaza, promuklost, dok se ozbiljnija neželjena dejstva javljaju pri peroralnoj primeni zbog viših koncentracija leka u krvi i podrazumevaju gojaznost, dijabetes, adrenalnu supresiju…