Litijum u terapiji

Litijum je lek koji se koristi u lečenju bipolarnog poremećaja, manično-depresivne psihoze.

Litijum je lek male terapijkse širine. Optimalne koncentracije u krvi su od 0,5 do 0,8 mmol/l. U koncentraciji preko 1,2 mmol/l javljaju se neželjena dejstva, a preko 2 mmol/l nastaje toksično dejstvo. Zapravo u terapiji se koriste soli litijuma, na primer litijum-karbont.

Lek se primenjuje per os i dobro se resorbuje. Mehanizam delovanja nije u potpunosti poznat.

Ova supstanca se propisuje za sve faze bipolarnog poremećaja, i za maničnu i za depresivnu epizodu. Može da se koristi i kod shizoafektivnog poremećaja, kada pored bipolarnog poremećaja postoje i psihotični fenomeni u vidu halucinacija (vizuelnih, akustičkih), sumanute ili bizarne ideje.

Lek se primenjuje per os i dobro se resorbuje. Mehanizam delovanja nije u potpunosti poznat. Pretpodstavlja se da korelira sa natrijumovim jonima i da stupa u interakcije sa sistemom drugog glasnika. Nakon uporebe litijum može da se dokaže u pluvački. Ne primenjuje se u trudnoći, teratogen je, spada u X kategoruju jer dovodi do rascepa nepca.

Neželjena dejstva mogu da budu od strane digestivnog trakta, mučnina, povraćanje, dijareja, opstipacija. Pored njih opisani su neželjeni efekti na srce u vidu tahikardije i bradikardije. U obzir dolaze i konvulzije, konfuzija, afazija…