Maslinovo ulje
2 min čitanja
Foto: salveopharma
Otprilike 25% ukupnog dnevnog energetskog unosa je obliku masti (70 – 90 grama). Iako nam masti svakodnevno trebaju, sve masti nemaju isti učinak na naš organizam.
Na našim prostorima troši se oko 1,5/2 litre maslinovog ulja godisnje, a u Grčkoj oko 10 puta vise. Maslinovo ulje sadrzi oko 75% jednostruko nezasićenih masnih kiselina, 10% višestruko nezasićenih masnih kiselina i 15% (7,5 – 20%) zasićenih masnih kiselina. Na primer, kukuruzno ulje sadrži >30% zasićenih masnih kiselina. Mononezasićena, oleinska kiselina tečna je pri sobnoj temperaturi, visoko otporna prema oksidaciji, i prisutna je u majčinom mleku (32%).
Maslinovo ulje pridonosi ravnoteži unosa omega-6 i omega-3 nezasićenih masnih kiselina, a pravilna količina važna je za sveukupno zdravlje.
Čisto ekstra devičansko maslinovo ulje, dobijeno je hladnim ceđenjem zdravih maslina. Od davnina poznato po svojim lekovitim svojstvima. Bogat je izvor nezasićenih masnih kiselina (linolne ili omega-6 i oleinske ili omega-9), a sadrži i antioksidanse: karotenoidi, vitamin E (tokoferol), hlorofil i fenolne komponente, te oleokantol.
Olekantal iz maslinovog ulja daje mu gorčinu – smanjuje upalu i deluje kao antioksidans, ubija ćelije nekih tumora, smanjuje nakupljanje amloida tokom Alchajmerove bolesti.. Nestabilna je materija koja se razlaže iznad 36 stepeni.
Vitamin E → “hvata” i nautrališe slobodne radikale koji dovode do brojnih bolesti. Na primer oksidiše holesterol, koji se potom nakuplja u arterijama, a posledica može biti srčani ili moždani udar. Redovna upotreba maslinovog ulje, baš kao i ribe, štiti cirkulatorni sistem usporavajući aterosklerozu.
