Piromanija (patološko podmetanje požara)

Piromanija ili patološko podmetanje požara (Pyromania) spada u poremećaje kontrole impulsa. Poremećaj kontrole impulsa spada u poremećaje volje, gde osoba izvodi neke radnje bez ikakve kontrole volje i procesa mišljenja. Osoba pokazuje nesposobnost da ukoči takav impuls i u sledećoj fazi mora da ga zadovolji.

Kada se pojavi ovakav impuls dolazi do karakterističnog porasta unutrašnjeg pritiska koji se smanjuje kada osoba izvrši radnju, dolazi do uzbuđenja i osećaja zadovoljstva, bez osećaja griže savesti.

Ovaj poremećaj se karakteriše nekontrolisanom željom za podmetanjem požara bez očiglednog motiva i stalnom preokupiranošću koje su povezane sa vatrom, posmatranjem vatre i spaljivanjem. Može da postoji i nenormalna zainteresovanost za vatrogasnu opremu i pozive vatrogasnih službi. Često se dešava da osoba koja je izazvala požar učestvuje u gašenju istog.

Ovaj poremećaj je karakterističan više za muškarce nego za žene. Mnogi psihijatri smatraju da uzrok ovog poremećaja može da bude u nepravilnom odgoju deteta, odrastanju bez jednog roditelja. Primetna je i uzbuđenost i rastuća napetosti pre i posle požara pa se smatra da je to posledična veza sa muškim polnim hormonom testosteronom, koji je najaktivniji u adolescenciji, te i statistički pokazatelj da je piromanija najviše zastupljena u adolescentnom dobu.

Javlja se još kod skitnica, delikvenata, blaže mentalno retardiranih i osoba koje zloupotrebljavaju alkohol. Kada se ovaj poremećaj u retkim slučajevima javi kod žena, često je udružen sa promiskuitetom i kleptomanijom.

Prema psihijatru profesoru Jovanu Mariću, diferencijalno dijagnostički treba razlikovati podmetanje požara kao vid agresije i ponašanja u adolescenciji od motiva koje mogu biti povezane za novčanu dobit, osvetu ili terorizam. Takođe treba isključiti podmetanje požara od strane shizofrenih bolesnika koji su pod uticajem psihopatoloških fenomena poput sumanutih ideja i halucinacija.

Takođe patološko podmetanje požara treba razlikovati od :

• podmetanja požara od strane osobe sa sociopatsim poremećajem ličnosti, kada postoje dokazi o stalnom poremećaju socijalnog ponašanja, sukobi sa policijom i socijalnim normama, agresivno ponašanje i odsustvo empatije.

• podmetanja požara od strane dementnih osoba, kada se požar podmetne slučajno zbog konfuznosti, zaboravnosti i nedostatka svesnosti o posledicama.

Kako se leči piromanija?

Lečenje ovog poremećaja je veoma teško i zato je bitno uočiti ga u samom početku. Kako smo već napisali, najčešće se javlja u adolescenciji, a veoma retko u odraslom dobu. Primenjuje se kognitivno-bihejvioralna terapija čiji cilj je da osoba stekne kontrolu nad sopstvenim mislima i postupcima.