Plućna difuzija – procena stanja i funkcija

Plućna difuzija podrazumeva razmenu gasova kroz alveokapilarnu membranu. Alveokapilarna membrana se sastoji od nekoliko slojeva: survakranta u alveolama, alveolarnih ćelija, bazalne membrane alveola, intersticijuma, bazalne membrane plućnih kapilara, endotelnih ćelija i membrane eritrocita.

Ispitivanjem plućne difuzije stiču se informacije o stanju alveokapilarne membrane. Najčešće se izvodi upotrebom indikatornog gasa. Reč je o ugljen-monoksidu (CO) koji ima afinitet za vezivanje sa hemoglobinom i do 200 puta veći od kiseonika. Ispitanik udiše smešu gasova u kojoj ugljen-monoksid ima udeo od 0,1%. Nakon maksimalnog inspirijuma potrebno je zadržati dah oko 10 sekundi, a zatim lagano izdahnuti.

U izdahnutom vazduhu kod zdrave osobe neće biti prisutnog ugljen-monoksida, upravo zbog spomenutog visokog afiniteta za hemoglobin. Međutim kod oštećenja alveokapilarne membrane, ugljen-monoksid neće podleći potpunoj difuziji, što govori u prilog i poremećenoj difuziji ostalih gasova. Patološkim vrednostima se smatraju sve veće od 20% ugljen-monoksida u izdahnutom vezduhu.