Megaloblastna anemija
2 min čitanja
Foto: jooinn
Megaloblastna anemija nastaje zbog deficita vitamina B12 i/ili folne kiseline.
Vitamin B12 se nalazi u hrani životinjskog porekla, mesu i mlečnim proizvodima. Pošto je osetljiv na hlorovodoničnu kiselinu želuca, vezuje se sa intrizik faktorom kojeg luče parijetalne ćelije želuca. Na taj način nastaje nerastvorljiv kompleks koji se apsorbuje tek u terminalnom ileumu. Nakon toga, intrizik faktor se razgrađuje, dok se vitamin B12 vezuje za transportni protein transkobalamin II i dostribuira do jetre, koptane srži. U jetri postoje značajne rezerve ovog vitamina, tako da je potrebno da prođe nekoliko godina od deficita u ishrani, do ispoljavanja prvih simptoma.
Folna kiselina je neophodna za sintezu DNK. Ima je u znatnim količinama u voću i povrću. Ipak neki oblici su termolabilni. Zbog malih rezervi u organizmu, neophodno je svakodnevno unošenje ovog vitamina putem hrane. Tokom trudnoće neophodno je uzimati folnu kiselinu redovno, jer bez njenog prisustva nema adekvatnog razvoja CNS-a fetusa.
Zbog nedostatka nekih od ovih elemenata, usporena je sinteza DNK, što se prvenstveno odražava na hematološke i digestivne bolesti. Usporen razvoj jedra prati normalna sinteza citoplazme, što rezultuje krupnim ćelijama sa oskudnim genetskim materijalom. U krvnoj slici dominiraju krupni eritrociti, megalociti, ali i trombocitopenija i leukopenija, s obzirom da je i u tim krvnim lozama oštećena sinteza DNK. Megaloblastna anemija se manifestuje i neefektivnom eritropoezom, odnosno hemolizom prethodnika eritrocita. Pacijenti osećaju umor, malaksalost, glavobolju, lupanje i preskakanje srca. Zbog neefektivne eritropoeze može da bude prisutna i žutica različitog stepena.
