Strabizam

Strabizam predstavlja poremećaj položaja očnih jabučica, pri čemu oba oka nisu usmerena u istu tačku, to jeste stanja u kojima vidne osovine nisu paralelne pri pogledu u daljinu.

Razlikuje se: konkomitirajuća razrokost i paralitička razrokost

• Kod konkomitirajućeg strabizma ugao razrokosti je uvek jednak. Zbog toga se naziva konkomitirajući ili prateći, jer razroko oko uvek prati drugo oko. Postoje dve vrste ovog strabizma, rani i kasni. Kod ranih strabizama postoje senzorni poremećaji u vidu neutralizacije i abnormalne retinalne korespondencije. Kod njih je ugao razrokosti veliki, pa se oni otkrivaju još u prvim mesecima života. Kasni strabizmi se uglavnom javljaju nakon druge godine života. Divergentni strabizam se javlja posle treće ili četvrte godine. U početku je ova egzotropija povremena što omogućava da su oči u položaju ortoforije i da se binokularni vid normalno razvija. Kasnije su sve češća deviranja oka upolje, a kraće faze ortopozicije.

• Paralizna razrokost nastaje kao posledica paralize ili pareze nerava koji inerviše bulbomotore ili zbog lezije mišića. Javlja se kada je binokularni vid uspostavljen. Dolazi do pojave dvoslika. Ugao devijacije nije stalan i najviše se primećuje kada osoba pokuša da pogleda u pravcu oštećenog mišića. Kao posledica diplopija dolazi do prividnog kretanja likova praćenog vrtoglavicom, pogresne orjentacije predmeta u prostoru i prinudnog položaja glave (glava okrenuta u pravcu paralitničnom mišića, a pogled suprotno).

Lečenje strabizma

Kod konkomitirajućeg strabizma lečenje je uspešnije ako se ranije započne. Često postoji udružena refrakciona anomalija, pa je potrebno odrediti odgovarajuća korektivna stakla. Rade se vežbe fuzije i pleoptičke vežbe. Operativno lečenje se sprovodi tek kada su stvoreni uslovi za binokularni vid.

Kod paralitičnog strabizma lečenje je prvo etiološko, vitaminima, elektroterapijom i operativno, pri čemu se ne može povratiti kontraktilnost bulbomotora, ali se mogu izbeći dvoslike.