Terapija histerije

Nekada davno, sve žene koje su bile žrtve duševnih bolesti smatao je da boluju od jednog poremećaja, od histerije. Tako je terapija histerije doživela svoj ubrzan razvoj.

Grči lekar Hipokrat je popularizovao termin histerije, verujući da ona obuhvata sva stanja od nervoze na jednom kraju, preko nesvestice, pa sve do gubitka glasa na drugom kraju. Osnovni razlog je, prema njegovom mišljenju, bila lutajuća materica. Ali kuda ona to luta? Verovatno niste jedini koji se to pitaju. Čak je i Platon postavljao sebi to pitanje sledeći Hipokratovu teoriju. Tvrdio je da materica, ako duži vremenski period ostane bez ploda, postaje nezadovoljna, ljuta i luta u svim pravcima kroz telo. Pritom ometa prolaz vazduha ometajući disanje.

Iako je besmisleno psihijatrijsko smirivanje materice vrlo brzo zamrlo, histerija kao dijagnoza se zadržala sve do XX veka.

Zbog toga je terapija histerije inicijalno podrazumevala pronalaženje načina za smirivanje materice. U nekom trenutku ideja je bila da materije neprijatnog mirisa treba da se drže ispod nosa, kako bi se materica sklonila sa disajnih puteva. Međutim razvojem očigledno sumanutih ideja, Platon je verovao da je jedini ispravan tretman venčanje i rađanje dece. i gle kakve slučajnosti, materica je uvek bila na svom mestu kada je bilo vreme za rađanje. Jedna od najčudnijih terapija je podrazumevala i upotrebu vibratora.

Histerični poremećaj se pripisivao samo ženama, a termin je nastao pre više vekova kada se materica u medicinskoj terminologiji označavala kao histera. Iako je besmisleno psihijatrijsko smirivanje materice vrlo brzo zamrlo, histerija kao dijagnoza se zadržala sve do XX veka. Tada su lekari počeli da spoznaju i opisuju stanja poput depresije, fobija i posttraumatskog poremećaja.