Trovanje živom

Oralno uneta živa se praktično ne resorbuje i za odrasle osobe nije toksična. Međutim, trovanje živom je moguće kada je ona u tečnom obliku i isparljiva isparljiva na sobnoj temperaturi i putem inhalacije se može uneti u organizam.

Trovanje živom – živini toplomeri iako se više ne proizvode i dalje ga imaju mnoga domaćinstva. Možda se nekom od nas i desilo da nam se razbije toplomer i u tom trenutku nismo znali šta da radimo. Na internetu možemo naći i pročitati razna uputstva šta moramo da preduzmemo da bi uklonili potencijalni izvor trovanja. Mi ćemo ovde naglasiti najvažnije stvari. Rukovanje sa živom moze biti opasno, pogotovo ako se radi o nestručnoj osobi. Ukoliko smo razbili tomplomer i živa se razlila, decu i ostale ukućane moramo skloniti iz te prostorije. Prozori moraju biti otvoreni, a usisivač nikako ne bi smeli koristiti, kao ni krpu ili metlu, jer time bismo samo povećali rizik od trovanja.

Neki smatraju da je živu najbolje pokupiti lepljivom trakom pa potom u plastičnu kesu, ali mi vas nećemo tako savetovati, znajući da ni tako prikupljenu živu ne možemo baciti u otpad, a pogotovo ne u atmosfersku i kanalizacionu mrežu. Najbolje bi bilo da nazovete centar za javno zdravlje ukoliko vam se desi ovakav problem.

Koji su simptomi trovanja živom?

Najvažniji simptomi akutnog trovanja su bol u trbuhu, dijareja sa primesama krvi, povraćanje. osećaj žeđi, ukus metala u ustima. Glavna opasnost preti od šoka i nekroze proksimalnih tubula koja vodi dalje u uremiju. Simptomi od stane CNS-a su u vidu razdražljivosti, zaboravnosti, konfuzije, prekomerne reakcije na neke draži i nesanice. Tremor se takođe javlja. Bubreg je primarni ciljni organ, pogotovo kod hronične izloženosti. Oštećenje bubrega se manifestuje u vidu edema, hipoproteinemije, proteinurije.

Terapija

Lečenje se sprovodi primenom dimerkaprola, borbom protiv šoka i hemodijalizom.