Tumori krvnih sudova

Tumori krvnih sudova mogu se podeliti na benigne i maligne.

Benigni tumori mogu da budu poreklom od endotelnih ćelija krvnih i limfnih sudova pa se zovu hemangiomi i limfangiomi, ali i poreklom ćelija koje se nalaze uz krvne sudove poput pericita (hemagiomericitomi), i glomus ćelija (glomus tumori).

• Hemangiomi se sastoje od dobro formiranih vaskularnih prostora koji su obloženi jednim redom endotelnih ćelija.  Kapilarni hemangiom ima vaskularne prostore nalik na kapilare i najčešće se viđa na koži i sluznicama. Kaverniszni hemangiom čine veliki prostori sa tankim zidom.  Javljaju se nakoži i sluznicama, ali i na jetri i mozgu, ili drugim organima. Ono što razlikuje hemangiome od drugih benignih tumora je odsustvo kapsule.
• Limfangiome čine kavernoszni ili cistično dilatirani prostori.
• Benigni hemangiopericitom čine ovalne ćelije koje nalikuju pericitima. Njegova lokalizacija je česta u vezivu donjih ekstremiteta i retroperitonealno.
• Benigni glomus tumor se obično lokalizuje ispod nokta i veoma je bolan.

U maligne tumore spadaju angiosarkom, limfangiosarkom, hemangioendoteliom i Kapošijev sarkom.

• Angiosarkom  i limfangiosarkom sastoje se od npravilnih vaskularnih prostora obloženih atipičnim endotelom. Najčešća lokalizacija su koža i meka tkiva, dojka, jetra.
• Hemangioendoteliom je porekla endotelnih ćelija, međutim histološki ne gradi vaskularne prostore. Zato što sporo raste, često recidivira i retko daje metastaze, smatra se graničnim, odnosno semimalignim tumorom.
• Kapošijev sarkom sastoji se od snopova vretenastih ćelija. Razlikuju se klasična sporadična forma koja je najčešća na koži donjih ekstremiteta, endemična forma kod dece u Africi, zatim kod pacijenata nakon transplantacije organa i epidemična forma kod pacijenata sa AIDS-om.