Urtikarija – koprivnjača

Urtikarija-koprivnjača je polietiološko oboljenje, posredovano hemijskim medijatorima, koje se karakteriše iznenadnom, prolaznom erupcijom papula ili plakova (urtika) kao osnovnih promena.

Naziv urtikarija prvi je uveo William Cullen 1771. godine uzimajući za osnov naziv kopriva – uritca. Među hemijskim medijatorima, najznačajniji je histamin koji dovodi do povišene propustljivosti zida krvnih sudova i pruritusa (svraba).

Mehanizmi odgovorni za nastanak urtika mogu biti imunski i neimunski. Imunska aktivacija posredovana je antitelima i/ili T ćelijama i može se odvijati po prvom (IgE posredovana), drugom (IgG posredovana), trećem (posredovana cirkulišućim imunskim kompleksima) i četvrtom (posredovana T limfocitima) tipu reakcije preosetljivosti. Neimunske urtikarije nastaju usled direktonog oslobađanja medijatora iz mastocita, bez učešća antigen-antitelo reakcije.

Uzroci urtikarije mogu biti različiti lekovi (na primer penicilin, aspirin, nesteroidni antiinflamatorni lekovi, sulfonamidi, laksativi, kodein, polimiksin B…), hemikalije, neke vrste hrane (npr. ribe, orasi, kikiriki, jagode, limun, školjke, bademi, aditivi…), radiokontrastna sredstva, opijati, intravenski anestetici, različite infekcije, psihički stres, toplota, hladnoća, sunce, pritisak…

Kliničke manifestacije

Urtikarija-koprivnjača se karakteriše naglom pojavom eritema i edema u vidu papula i ploča (tzv. urtika), promera nekoliko milimetara do nekoliko desetina centimetara. U slučaju intenzivnog edema, usled sekundarne kompresije krvnih sudova urtika postaje bleda i čvrsta (porcelanska urtika). Svrab je uvek prisutan, a zbog češćeg trljanja na koži se viđaju uglavnom modrice. Urtike se povlače za nekoliko sati do 24 sata. Ponekad može postojati i poremećaj opšteg stanja (malaksalost, osećaj hladnoće ili toplote, bolovi u zglobovima, glavobolja, sinkopa), otežano disanje, proliv, povraćanje, bolovi u stomaku, pad krvnog pritiska i šok. Pojava otoka u zonama rastresitog vezivnog tkiva (lice – kapci i usne, šake, stopala, penis, skrotum, jednjak, farinks i larinks) u vidu nejasno ograničenog elastičnog otoka, normalne prebojenosti kože, se naziva angioedem ili oedema Quincke. U zavisnosti od trajanja urtikarija može biti akutna i hronična.

Terapija

Idealno lečenje urtikarije/angioedema je otkrivanje uzročnika i njegovo uklanjanje. Kod lakših oblika obično su dovoljni H1 antihistaminici. Ukoliko se urtikarija ne povlači, tada se mogu dodati ciklosporin, H2 blokatori, dapson, omalizumab. Antihistaminke treba davati duže vremena, kombinovati ih i međusobno zamenjivati. Istovremeno se preporučuju i benzodiazepini i antidepresivi. Kortikosteroidi deluju samo simptomatski i daju se u izuzetnim prilikama. Ukoliko se razvije anafilaktički šok i Kvinkeov edem, a u zavisnosti od kliničke slike, treba dati adrenalin intramuskularno ili intravenski, parenteralno antihistaminike i visoke doze kortikosteroida.