Lajmska bolest

4 min read
lajmska bolest

Foto: webmd

Oprez – u toku je sezona krpelja! Šta je lajmska bolest?

Krpelji su paukoliki ektoparaziti iz reda Ixodida, potklase Acarina. Hrane se krvlju čoveka ili životinja i mogu da prenose zarazne bolesti. Na našim prostorima najzastupljeniji je šumski krpelj (Ixodes ricinus).

Lajmska bolest ili lajmska borelioza je multisistemska inflamatorna bolest koju prenose krpelji, a izaziva je spiroheta Borrelia burgdoferi. Krpelj se zarazi u toku ishrane na inficiranim toplokrvnim životinjama, pri čemu usisava B. burgdoferi iz krvi domaćina. U sistem ishrane krpelja čovek se
uključuje slučajno, kao sporedni domaćin, a inficiran je kada ga krpelj ubode. Početak bolesti karakteriše kožna promena nazvana erythema migrans, a kasnije se javljaju neurološke, kardiološke, očne i zglobne promene.

lajmska bolest
Foto: webmd

Bolest se prenosi ujedom krpelja. Prirodni rezervoar su sitni glodari i krupniji sisari (jeleni). Razlog za rane promene na koži leži u inokulaciji borelija u kožu i njihovog širenja kroz kožu. Krpelj treba da je prisutan na koži bar 48 sati da bi došlo do sigurne inokulacije borelija. Posle 3 do 30 dana počinje migracija borelija kroz kožu, što dovodi do pojave eritema migrans na koži. Iz kože može doći do limfogene i hematogene diseminacije u regionalne i/ili udaljene delove kože, kada nastaju sekundarne kožne lezije (otuda naziv migrans). Borelija se može izolovati iz kože, krvi, cerebrospinalne tečnosti, srca, zglobne tečnosti, ligamenata.

Gde i kada se nalaze krpelji u prirodi ?

Krpelji najčešće borave na vrhovima visokih trava, listovima i granama grmova, niskog rastinja, šikarama, uz staze za šetanje, gde čekaju prolazak životinje ili čoveka na kojeg se zakače pomoću posebnih kuka na prednjim nogama, nakon čega krpelj hoda više sati po telu u potrazi za mestom gde
će se učvrstiti. Najaktivniji su i najbrojniji u proleće i rano leto, te u ranu jesen.

Foto: gethealthystayhealthy

Bolesti koje krpelji prenose

Kao vektori, krpelji su značajni u prenošenju sledećih bolesti: Lyme boreliosis, meningoencefalitis, ređe tularemija, Q groznica, erlihioza, babezioza i neke rikecioze.

Kliničke manifestacije

Simptomi i znakovi lajmske bolesti prolaze kroz tri faze. Erythema migrans je rana, karakteristična kožna manifestacija bolesti, koja se javlja skoro kod svih bolesnika. Nastaje na mestu ujeda krpelja, posle 1-32 dana (prosečno 7-10 dana). Prvo se javlja crvena makula, a zatim eritem na koži koji se centrifugalno širi, dostižući dijametar od više desetina centimetara. Jasno je ograničen od ostale kože. Obično traje 6-8 dana i za to vreme počinje da bledi u centralnom delu. Najčešće se nalazi na butinama, preponama i pazuhu. Regionalne limfne žlezde mogu biti uvećane. Opšti simptomi, kao što su bol, svrab, malaksalost, mialgije, artralgije, glavobolja, temperatura su retko prisutni. Ukoliko se ne leči, obolenje može preći u II stadijum u toku koga se često javljaju multiple promene tipa erythema migrans, a ponekad i urtikarija (koprivnjača), uz meningitis, kranijalni neuritis, radikuloneuritis ili karditis. Treći stadijum se karakteriše hroničnim oboljenjem kože, centralnog nervnog sistema i zglobova.

Foto: biovox

Dijagnoza i lečenje

Dijagnoza se često može postaviti na osnovu anamneze i kliničkog izgleda promene, pogotovo u provoj fazi bolesti. Osnovne metode u serološkoj dijagnsotici su indirektni fluorescentni test i Elisa test sa određivanjem titra antitela prema B. Burgdoferi (IgG-koja se pojavljuju oko 6 nedelja posle infekcije, IgM – koja nastaju posle 3-6 nedelja, IgA) u serumu i eventualno u cerebrospinalnom likvoru.

U terapiji se prvenstveno koristi antibiotska terapija. Kao simptomatska terapija koriste se nesteroidni antiinflamatorni lekovi. Lokalno, na crvenilo se može naneti kortikosteroidni preparat tokom kratkog perioda.

Krpelja sa kože treba odstraniti što pre. S uspehom se to može uraditi pomoću pincete za čupanje dlačica, tako što se krpelj pažljivo okreće u pravcu suprotnom od kretanja kazaljke na satu. Krpelja treba pincetom obuhvatiti uz samu kožu i laganim odvrtanjem izvući, pazeći da se ne ošteti telo krpelja prilikom odvrtanja i izvlačenja. U literaturi se uglavnom ne preporučuje premazivanje alkoholom, uljem ili masti, jer time dolazi do nagle smrti krpejla pri čemu on izbacuje sadržaj svoje trbušne duplje u čeveka i tako prenosi zarazu ukoliko je zaražen. Nakon odstranjenja krpelja sa kože, mesto uboda premazati antiseptikom.

Bitno je podeliti i mišljenje uglednog profesora dr Branimira Nestorovića, pedijatra pulmologa i alergologa, koji preporučuje da ukoliko primetite krpelja na koži unutar prva 24 sata (kada ne sisa), da ga prvo udavite nanoseći bilo koju kremu preko njega, nakon čega će se on posle par minuta ugušiti. Zatim treba uzeti pincetu i „odvrnuti ga“ u smeru suprotnom od kazaljke na satu. Ne treba ga čupati, jer tada može ostati glava pa će se inficirati. Ako je prošlo više od 24 sata nakon što je krpelj primećen, onda nakon uklanjanja, uzeti antibiotik (na primer Amoksicilin) 3-5 dana.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Copyright © All rights reserved. | Newsphere by AF themes.
Скочи на траку са алаткама