Zašto osećamo ljuto?

Osećaj ljute hrane dobro je poznat svima nama, ali da liste se nekad zapitali zašto osećamo ljuto?

Za ovaj neprijatan osećaj odgovorno je nekoliko faktora. Pre svega prisustvo kapsaicina u ljutim namirnicama, najčešće povrću, paprikama, luku. Međutim, ovaj molekul ne može da ispolji svoje dejstvo ako ne postoje receptori za koje može da se veže. Upravo sve vrse sisara poseduju ove receptore, uključujući i čoveka, što znači da i ljudi i životinje osećaju ljuto. S druge strane, ptice ne poseduju ove receptore na površini svojih ćelija, ne mogu da se oljute, tako da ih često možete videti kako kljucaju seme ljutih paprika.

Stepen ljutine određuje se na posebnoj mernoj skali u jedinicama po imenu skovili. Na primer, jedna feferona ima od 100 do 500 skovila, dok neke od najljućih paprika na svetu, poput Habanero ili Karoline Riper, imaju po nekoliko stotina hiljada pa i dva miliona skovila. To znači da su i do 10.000 puta jače ljutine od jedne feferone.

Interesantno je spomenuti da ljuto nije ukus. To će Vam biti jasno ako Vas podsetimo da ste nekad sigurno oljutili sluznicu očiju ili nekih drugih delova tela. Još interesantnije je da su tokom infekcije sa COVID-19 pojedine osobe izgubile ne samo ukuse i mirise, nego i osećaj za ljuto. Ako ljuto nije ukus, postavlja se pitanje zbog čega ga organizam tokom ove infekcije „svrstava u isti koš“ sa ukusima. Od nauke očekujemo da uskoro pruži racionalno objašnjenje.

Eksperiment na delu

Ljuta hrana ima i svoje benefite, dobra je za cirkulaciju, smanjuje nivo holesterola, ima antiinflamatorno dejstvo i sve više istraživanja pokazuje da smanjuje učestalost pojedinih maligniteta. Prve efekte osetićete ako večerate nešto pikantno, po mogućstvu feferone ili neke ljuće paprike. Toplotnu energiju osetićete prvo na dlanovima i stopalima kao posledicu aktivnosti cirkulatornog sistema. Tako ćete biti spremni za prijatan san, a pokrivač Vam možda neće ni biti potreban.

Autor

Dragojlo Polić

See author's posts