Agorafobija

Agorafobija ili strah od otvorenih prostora, mada ima i šire značenje, a to je strah od gužve, od mesta sa kojih se ne može brzo i lako pobeći, strah od napuštanja kuće, obično takve osobe ne smeju izaći iz kuće bez pratioca, druge osobe.

Osobe imaju strah od ulaska u radnje, javna mesta, strah od putovanja vozom, gradskim saobraćajem i avionom. Obično sigurno mesto je kuća.
Ključna odrednica agorafobije je pomisao da ce kolabirati, ostati bez pomoći na javnom mestu kao i nedostupnog izlaza tj. begstva.
Često se pojavljuje sa paničnim napadom koji se karakteriše kao kratak period intenzivnog straha i diskomfora gde često dominira misao da će poludeti, izgubiti kontrolu, da će se onesvestiti ili umreti, jer nema nikog bliskog da mu pritekne u pomoć.

Prema rečima forenzičkog psihijatra Jovana Marića, personalne crte agorafobičnih bolesnika su pasivnost, zavisnot, stidljivost, submisivnost i hipersenzitivnost na kritiku.

Lečenje se sprovodi intenzivnom psihoterapijom, suočavanje sa strahom, kognitivno-behejvioralnom terapijom i postepenom ekspozicijom fobičnim situacijama.